ПЕД Субјел

Приручник

Kamp

од на Jan.22, 2014 , u Kako kampovati

Tekst preuzet sa jednog zanimljivog bloga koji prenosimo u celosti….

Za kraći boravak na jednom mestu (prenoćište, odmor od 2-3 dana) uređuje se bivak, a za duži boravak logor ili kamp. U oba slučaja se primenjuju isti higijenski principi, ali se kod logorovanja koriste trajnije i složenije improvizacije koje se ovde neće razmatrati.

Mada na prvi pogled može da izgleda lako, izabrati odgovarajuće mesto za kampovanje zna biti veliki problem. Mesto za postavljanje šatora mora biti

  • suvo
  • ocedno
  • blago nagnuto
  • zaštićeno od vetra
  • da ima drveća ili da je pored šume
  • udaljeno 2-3km od močvara

Poželjno je da se u blizini nalazi voda (reka, jezero, izvor…). U planinskim predelima mora se voditi računa o odronjavanju stena, snežnih lavina i vejavica. Takođe Izbegavajte kamenito tle, mesta sa gustom vegetacijom, i mesta gde ima poljskih glodara.

Kako prepoznati tle? Leti na njemu raste trava bledo zelene boje. Zemlja je suva i delimično ispucala po površini dok su njeni donji delovi čvsti. Nema tragova mahovine između busenja i trave. Ukoliko ima vlage i vode, trava je bujna i ima jarko zelenu boju. Ima i mnogo mahovine među busenjem i na podnožju drveća. Ukoliko morate na ovakvom mestu postaviti šator, dobro je ispod šatora postaviti plastičnu foliju (najlon) kao izolaciju, ali ipak izbegavajte mesta pored samih reka i potoka. Čak i najmanji potočić za vreme velikih kiša prerasta u bujicu koja može biti jako opasna. Izbegavajte zemljište okruženo brdašcima i peskovito tle.

Vetar koji u sparnim danima prijatno osvežava, može se očas pretvoriti u ljutog neprijatelja. Kada se to dogodi šatori su u opasnosti. Šator postavite tako da bude svojom najmanjom površinom okrenut pravcu iz kojeg vetar duva, a ulaz šatora naravno na suprotnu stranu. Lako ćete po okolini prepoznati pravac iz koga vetar najčešće duva: treba pogledati u travu, oblik drveća i na koju je stranu nagnuto, izgled peska i gde se skuplja.

Šator je najbolje postaviti na ivici šume (nikada u šumi). Treba znati da posle kiše u šumi još satima kaplje voda, a jak vetar često lomi grane drveća. I nikada ispod usamljenog drveta – jer su česta meta gromova.

Insekti i druge životinjice su čest problem kamperima. Najčešće su to komarci, mravi, krtice, miševi i zmije. Protiv insekata se jednostavno možete braniti odgovarajućom kremom, mrežom, ili biljkom (ispod orahovog lišća se ne skupljaju ni komarci ni mušice!) a krtice ćete izbeći ako izbegavate krtičnjake (mesta gde je puno brdašca isitnjene zemlje). Miševi su dosadni i šire zaraze a nalaze se u blizini jama i baruština. Od zmija ćete se lako braniti dimom tj. logorskom vatrom i ako ne ostavljate otpatke hrane u blizini šatora (naročito otpatke mlečnih proizvoda).

Samo postavljanje šatora nije nimalo komplikovano, naročito ako je to šator za 2-3 osobe. Šator uvek dobro zategnite (zbog vetra ili kiše) i iskopajte kanaliće oko šatora (po potrebi). Ispod šatora postavite najlon radi bolje izolacije ili ga pak stavite preko šatora kao duplu zaštitu. Šator vam sigurno neće prokišnjavati a i neće se unutar šatora pojaviti kondenzacija zbog stvorenog međuprostora. Ukoliko vam nedostane kočića, možete se poslužiti kamenjem ili ih od grana drveća napravite sami.

Ukoliko pak nemate šator, možete i sami napraviti odgovarajući zaklon. Za to možete koristiti već postojeće kolibe, nadstrešnice, igloe, zemunice, pećine itd. Ako toga nema možete sami napraviti improvizovanu kolibu od pruća, granja i lišća. Uz pomoć noža ili sekirice se za sat vremena možete napraviti odgovarajući zaklon.

Оставите коментар још...

Šta poneti

од на Jan.22, 2014 , u Kako kampovati

Tekst preuzet sa jednog zanimljivog bloga koji prenosimo u celosti….

To pre svega zavisi od toga koliko dana planiramo da boravimo u prirodi, gde planiramo da spavamo i u kom periodu (godišnje doba). Nije bez značaja i to koliki broj ljudi će kampovati i kojim prevoznim sredstvom se putuje. Ukoliko planiramo da spavamo u kući: vikendica, brvnara, planinarski dom i sl. onda nećemo nositi šator i vreće za spavanje. U suprotnom je ta oprema neizbežna, pa će nam prtljag za toliko biti veći i teži.

Bez obzira koje godišnje doba da je u pitanju, treba poneti:

  • rezervni veš
  • majicu
  • čarape
  • toplu jaknu
  • kabanicu za kišu
  • opremu za prvu pomoć

Iskusniji kamperi sa sobom uvek imaju nož (“univerzalani alat”), baterijsku lampu, šibice, parče kanapa.

Korisno je uvek raspitati se o terenu koji nameravamo da pohodimo, a ukoliko je moguće treba poneti i topografsku kartu i kompas. Na ovaj način ste se prilično obezbedili za slučajeve da vas uhvati mrak, nevreme ili pak ako zalutate.

Prava je umetnost poneti i spakovati stvari: da ništa od potrebnog ne nedostaje a da ničega nema previše. Iskustvo će vam tu mnogo pomoći, a ukoliko ga nemate pitajte one koji ga imaju odnosno one sa kojima planirate boravak. Moj vam je savet, bar u početku, da boravak u prirodi planirate sa nekim ko već ima dovoljno iskustva i od koga možete mnogo naučiti. Posle se možete i osamostaliti!

Kako spakovati stvari u ranac? Tu važi prosto pravilo: najteže stvari idu što bliže leđima (korpi) i na dnu ranca. Radi ravnoteže i lakšeg nošenja. Zatim idu odeća i obuća, kese sa raznim priborom (npr. za ličnu higijenu), i na vrhu stvari koje vam često trebaju: kapa, foto-aparat, hrana… U džepove ranca stavite stvari koje su sitne ali potrebne na putu, npr: čuturica za vodu, plinska boca, kabanica, karta i kompas, prva pomoć, slatkiši… Naravno da će veličina i vrsta ranca direktno diktirati i način pakovanja, ali neka ovo bude samo primer kako to uraditi.

 


Širi spisak opreme

Ranac

  • osnovni ranac min. 60 l, standardno 80 l
  • mali ranac 20-30 l

Obuća

  • gojzerice ili vojničke čizme, eventualno trekerice
  • planinarske kamašne
  • gumene čizme – pećina
  • patike za logor / rezervu
  • (papuče za logor)

Bivak / logor

  • vreća za spavanje
  • astro folija
  • bivak vreća od gore-tex-a ili šuškavca ili najlon
  • podloška
  • šator
  • dobar nož za rad i jelo
  • sveće i kačivi držač za sveće – 2-3 sveće
  • (mačeta) – 1 na grupu

Boravak na terenu

  • čutura ili flaša 1.5 l
  • pištaljka
  • zaštitna krema za sunce SPF 15 ili viši i maža za usne ili grožđana mast i cink
  • sredstvo za odbijanje insekata (Autan)
  • papir i olovka
  • tablete za dezinfekciju vode
  • prusici – 2x3m (poželjno i 1×4-5m)
  • igla i konac
  • sitan alat (mala klešta, šrafciger, makaze)
  • pomoćni materijal (žica, lepljiva traka, gurtnice, pantljike, parče platna, gumeni prstenovi…)
  • (surlica – tanko gumeno crevo za vodu sa malih izvora ili iz lokvi)
  • (stare novine – za upijanje vlage iz mokrih cipela)
  • (foto-aparat, film, objektivi i filtri)
  • (mobilni telefon ili motorola)
  • (altimetar)
  • (termometar)
  • (pedometar)

10 obaveznih stvari od kojih se ne odvajamo

  • šibice u vodootpornoj kutiji i/ili upaljač
  • karta
  • kompas
  • baterijska lampa ili glavnjača sa rezervnom sijalicom i baterijama
  • energetska užina
  • dodatna odeća
  • naočari za sunce sa UV zaštitom (sa gajtanom)
  • pribor za prvu pomoć
  • perorez ili Swiss army knife
  • briketi za vatru (Hepo kocke)

Obavezne “sitnice”

  • novac
  • dokumenta (lična karta ili pasoš, zdravstvena, planinarska i druge klupske knjižice, vozačke isprave, putna dokumenta i drugo)
  • sat
  • velike crne kese za smeće i prljave stvari – 2-3
  • sredstvo za održavanje i impregnaciju obuće
  • cigare – pušači
  • nepromočive kesice – za čuvanje svega što mora ostati suvo

Prva pomoć

Za stalno nošenje

  • zavoji raznih širina – 3
  • elastični zavoj
  • flaster
  • komplet hanzaplasta
  • sterilna gaza – 3
  • dezinfekciono sredstvo (povidon jod)
  • tablete protiv bolova u motornom sistemu (brufen, diklofen)

Priručna apoteka

  • antihistaminske tablete
  • tablete protiv proliva (flonivil BS)
  • (hidrokortizonski krem (1%) (sa aloe vera ekstraktom) – za ujede, ojede i sl.)
  • antibiotik širokog spektra (ampicilin(pentreksil), amoksicilin, cefalosporin, eritromicin ili neomicin)
  • multivitaminske tablete (ili bar C+B kompleks)
  • analgetik / antipiretik i protiv bola (aspirin, ibuprofen (brufen), metamizol (analgin), kafetin, diklofenak, ili paracetamol)
  • lični lekovi (insulin, održavanje sočiva)
  • (sredstvo za kontracepciju)
  • pinceta i alkohol (za krpelje) u grupnu!
  • imobilizacija (Kramerova šina) u grupnu!
  • antišok (adrenalinski šot, antišok tablete) u grupnu!

Sredstva za higijenu

  • mali sapun
  • malo paste za zube
  • četkica za zube
  • mali peškir
  • grickalica
  • toalet papir
  • tamponi ili ulošci, vata – žensko
  • (papirne i/ili vlažne maramice)

Odevanje (izbegavati pamuk)

Uz telo

  • donji veš – 3-4
  • tanke sintetičke čarape – 3-4
  • aktivni donji veš – zima
  • majice – 3

Grejući sloj

  • vunene čarape – 2
  • vunena kapa – zima, proleće, jesen
  • dugački donji veš ili hulahopke – zima, proleće, jesen
  • pododelo – kombinezon od flisa ili flis pantalone i gornji flis ili džemper
  • duks i donji deo trenerke (rezerva / dopuna / zamena za pododelo)

Spoljni zaštitni sloj

  • šorc – proleće, leto
  • radni kombinezon – pećina, stena
  • radne rukavice – pećina, stena
  • kapa za sunce
  • marama (bandana)
  • šuškavac donji ili gore-tex navlačne pantalone – zima, očekivana kiša
  • spoljna jakna sa kapuljačom (vetrovka, gornji šuškavac, gore-tex…)
  • kišna kabanica
  • (kupaće gaće) – leto

Pribor za jelo

  • limeno lonče 2 dl
  • kašika i viljuška
  • limena šerpica 1 l, hvataljka i tanjir-poklopac – 1 na 2
  • primus – 1 na 3
  • puna kartuša (na X dana po osobi, zimi na Y)
  • otvarač za konzerve
  • sredstvo za pranje sudova
  • sunđerčić
  • krpa za podlogu

Kada se ide kolima

  • dvogled
  • alat za kola
  • ašov
  • sekira
  • lanci – zima, proleće
  • knjiga za čitanje
  • tranzistor
  • autoradio, muzičke kasete/CD-ovi

Hrana

  • za put i/ili kraću akciju: kiflice, pite, sendviči, prženice, žu-žu i trajno tečno mleko ili jogurt
  • supe u kesici
  • mjusli (izuzetno zgodni, mogu kupovni ili pravljeni kod kući: ovsene / zobene / ražane / pšenične pahuljice, kornflejks, suvo voće, koštunjavci, umešano ili odvojeno mleko u prahu (i šećer))
  • hrana u pahuljicama za decu
  • koštunjavci (lešnici, orasi, kikiriki, suncokret, bademi…)
  • energetski slatkiši (čokolade, euroblok, cipiripi, bonžita, snikers, ratluk, energetske table (briketi)…)
  • suvo voće (grožđe, limun, kajsija, ananas, banane, jabuke, šljive, urme, smokve…)
  • suvo povrće (šargarepa, celer, paprika, paradajz…)
  • dehidrirana gotova jela (pasulj, pire, grašak, pečurke…)
  • gotova jela (teška za nošenje i nepopularna)
  • riblje ili mesne konzerve, ne preterivati
  • suvo meso, slanina i/ili kobasica
  • instant pire, kačamak, palenta, špageti, testenina ili pirinač
  • slani namazi (kečap, paštete, majonez, ruska salata, topljeni ili krem sir…)
  • margarin ili puter – zima
  • slatki namazi (marmelada, džem, eurokrem… (presuti u plastično pakovanje od npr. cedevite))
  • turšija
  • voće (limun, jabuke, pomorandže, mandarine i/ili kivi…)
  • povrće (paprika, krastavac paradajz (nezgodan zbog nošenja))
  • kačkavalj
  • mleko u prahu
  • čokolada ili kakao u prahu
  • napici u prahu (cedevita, ming, izotonični, energetski… (eventualno ”Step” prašak (ne onaj za noge), nije hranljiv, ali se sa njim lakše guta bljutava voda))
  • kafa i/ili čaj
  • šećer
  • so
  • crni i/ili beli luk
  • masline
  • začini
  • tain, dvopek, pogače ili hleb
  • (alkohol, malo – rakija je najpopularnija)

Pećina

  • šlem sa kompletom za acetilensko svetlo
  • karbidna lampa
  • karbid + rezerva
  • mali karabiner za kačenje karbidne lampe
  • čač-mašina
  • čantra za karbid
  • truleks / najlonska čarapa i dihtunzi
  • noseći pojas / kaiš

Tehnička oprema (stena, pećina, led)

  • rezervni delovi za opremu
  • ključ 13 (okasti i viljuškasti)
  • radne rukavice
  • karabineri
  • pločice i klovnovi
  • kompletan pojas (speleološki pojas, grudna gurtna, ovalna ili trougaona delta, krol, pupkovina, uzengija) razodvojiti speleo/penja
  • malpa
  • desender

Zajednička oprema

  • užad – tipično 3 x 40-60
  • dugi krateži – tipično 3 x 10-20
  • krateži – tipično 5 x 2-5m
  • prusici i šlinge
  • karabineri
  • rolica
  • transportni džakovi
  • spasilački ranac

Rad u steni / pećini

  • spitovi sa klinčićima
  • spiter
  • torbica za spitovanje
  • čekić
  • klinovi
  • šlem za stenu – stena
  • penjačke patike – stena
  • frendovi – stena
  • zaglavci – stena
  • penjački pojas
  • osmica – stena
  • vrećica sa magnezijumom – stena
  • kompleti – stena
  • dinamičko uže – stena
  • gurtne

Zimski uspon / glečer

  • dodatne naočari, najbolje skijaške
  • cepin
  • bajla
  • (alpinistički šlem)
  • potkapa
  • alpinistički pojas
  • lavinske sonde / alarmi-lokatori
  • lopata za sneg
  • štapovi za sneg (mogu ski-štapovi)
  • gojzerice za sneg
  • dereze
  • dodatna topla odeća, po mogućnosti flis
  • rukavice (obične, navlačne…)
  • impregnacijska maža za gojzerice (ako su kožne)
  • osmica, 5 kompleta, 3 suva, 4 ledna klina, 2 snežna klina,
  • 2 prusika od 5 – 6 metara
  • alpinističko uže 9 mm (1 na 2)
  • (krplje ili skije)
  • (deadman, klinovi i lednički klinovi)
  • vreća za spavanje mora biti zimska (za temperature od -20 C)
Оставите коментар још...

Šator za poneti

од на Jan.19, 2014 , u Kako kampovati, Опрема, Шатори

Tekst preuzet sa : Moja Planeta

Kada mi je urednik magazina „Moja planeta” naručio temu „oprema za kamping”, već sam imao u glavi spisak osnovnih outdoor stvari: oprema za preživljavanje, biberni sprej za medvede, serumi za ujede zmije… Ukratko, još jedna prilika da se nasmejemo na račun odvažnog momčeta Beara Gryllsa.. Međutim, sitnim slovima u dnu maila pisalo je: „Šatori: vrste, preporuka i test”. Pu, malera! Pa, „engleski medvedić” sve te fensi konfore izbegava u širokom luku! Dakle, u ovom tekstu nećemo ni pomenuti Beara Gryllsa…

Koji šator?

Danas postoji toliko tipova i vrsta šatora da kada uđete u prodavnicu teško možete da pogrešite ukoliko znate šta vam je konkretno potrebno. Jedini ograničavajući faktor može da bude cena.
A da li znate šta vam je potrebno? Koliko često koristite šator, sa koliko ljudi nameravate da ga delite, da li ćete u njemu „forsirati livadu” ili prkositi olujnom vetru na 5.000 mnv… Sve su to pitanja od kojih zavisi i vaš izbor… Uzeću sebe kao primer, jer kampujem u proseku triput godišnje po nekoliko dana, što je daleko više od prosečnog fensi planinara, ali ipak mnogo manje od onoga što bi outdoor populacija inače trebala da radi. Elem, meni je potreban suv i zaštićen prostor površine od oko dva kvadratna metra, u kojem ćemo ja i moja oprema biti zaštićeni od raznih meteoroloških gnjavaža, insekata i gmizavaca. Idealan prostor od dva kvadrata je mera po osobi i sve ispod toga je gužvanje, a preko toga nepotreban luksuz koji ćete nositi na leđima. Ako uzmete u obzir da težina šatora može da varira od tri do čak osam kilograma, jasno vam je da pre odlaska u pazar dobro morate promisliti o idealnom šatoru. Ja volim šatore sa tremom u kojem mogu da ostavim cipele, primus, prljav veš… Ukratko, sve ono što ne bih želeo svu noć da mirišem u šatoru.

Slojevi šatora

Postoje jednoslojni (single wall tent) i dvoslojni (double wall tent) šatori, a ja preporučujemo ove druge jer su mnogo bolji pri niskim premperaturama i kada dolazi do kondenzacije. Ovakvi šatori imaju unutrašnji i spoljni zid, a između njih je sloj vazduha koji je odličan izolator. Takođe, kada se pred zoru maksimalno spusti temperatura, vaš šator se neće „oznojati” i vi nećete biti mokri do gole kože. Pored toga, kiša i vetar teže probijaju dva sloja od jednog, pa je i toplije u ovakvom šatoru.
Međutim, mana dvoslojnih šatora jeste težina. Iako su svi novi šatori proizvedeni od modernih materijala i značajno su lakši, imajte u vidu da je spoljni sloj uvek teži i skuplji, pa treba računati i na taj momenat. Mnogi se zbog toga odlučuju na jednoslojne sa odvojenom ciradom od debljeg najlona.

Postavljanje šatora

Sigurno ste iz teksta mog dragog urednika, koji je on aranžirao na prvih deset strana magazina, već shvatili da prilikom postavljanja šatora treba birati suvo mesto na nešto višem nivou od okoline. Tako ćete izbeći felere sa mokrim podmetačem i potokom koji vam hrli u vreću. Druga stvar je postavljnje samog šatora. Ukoliko imate novi šator ili niste baš vični „montiranju”, najbolje je da pre polaska na kampovanje malo „odmerite snage” sa tom skalamerijom. Zamislite sumrak kišnog dana, blato, ućebanu, muljavu travu po kojoj treba da se valjate dok ne svane… Baš tu ste zaglavili sa svojim novim šatorom koji treba da sklopite u rekordnom vremenu, uvučete se u njega i presvučete se jer vas već od nogu nagriza ozbiljna upala pluća… A vaš novi šator odbija poslušnost! Dakle, malo vežbe nikome neće škoditi.
U zavisnosti od vrste šatora postoji nekoliko sistema, ali ja vam savetujem da nakon izbora mesta, obavezno stavite podmetač pod šator. On je težak oko 200 grama, a garantuje vam nepromočivost od vlažne zemlje. Nakon toga sledi uklapanje konstrukcije i platna, a zatim postavljanje gorenjeg sloja.

Vlaga

Mnogi kamperi svoj jednoslojni šator pojačavaju običnim najlonom koji na nekoliko mesta pričvrste za zemlju. To obezbeđuje dodatnu nepropusnost u slučaju kiše. Ja to ne volim, jer se često desi da, ukoliko najlon ne štima najbolje, ostanete bez njega i pri najmanjem povetarcu. Ukoliko odvojite samo malo više novca možete kupiti ciradu sa rupama sa svih strana (kao na kamionu). Lagana je, staje u džep ranca, a pokriva 2×3 metara. Ako je dobro učvrstite ni olujni vetar joj neće moći ništa.

Pakovanje

Vaša veza za vašim šatorom biće dugotrajna i intimna. Baš zbog toga morate da se ophodite prema njemu sa velikom pažnjom. Boravak u čistom, suvom i uredno spakovanom šatoru biće prava uživancija. Sve suprotno od toga doneće vam mnogo problema. Zato, ne žurite dok ga pakujete u torbu… Ukoliko ste „zakačili” kondenzaciju, dobro izluftirajte šator. Uklonite ciradu i ostavite ga na suncu, da se dobro osuši, pa ga tek onda spakujte. Ako niste u prilici da to učinite, razmontirajte ga i spakujte, ali ga raspakujte i raširite čim budete mogli da ga osušite. Čuvajte ga grejalica i otvorenog plamena, jer će se sintetički materijal nepovratno oštetiti.
Takođe je važno da svoj šator spakujete tako da sledeći put znate gde mu je početak, a gde kraj. Ukoliko dođete na logorsko mesto i pola sata tražite pinkle za konstrukciju – niste ništa uradili. Moj savet je da šator spakujete tako da mu se vrh nalazi na vrhu paketa. Tako ćete jednostavnim potezom izvući ceo šator i znaćete gde se šta nalazi.

Tips & tricks za šatorovanje

Na šta treba da mislite dok kupujete šator:
1. Od koliko slojeva treba da se sastoji vaš budući šator
2. Kvalitet platna, konstrukcije (da li su šipke aluminijumske, plastične…) i klinova
3. Komplikovanost sklapanja i pakovanja
4. Funkcionalnost
5. Težina (sve preko pet kilograma je teško)

TESTIR’O ZA VAS

Šatro PRC

Ne potcenjujte kinesku kamping opremu! Ali je prvo dobro onjušite i proverite da li je sve na broju i u skladu sa deklaracijom… Oznaka „Made in China“ ili „Made in PRC” nije popularna jer podrazumeva loš kavalitet i čudan miris proizvoda, ali da ipak vidimo šta nudi proizvod socijalističke provenijencije i kapitalističke orjentacije. Opredeljujemo se za dvooslojni šator dimanzija 220x150x105 cm, težine oko četiri kilograma. Cena je oko 15 evra u obližnjem „China shopu”.
Odlučujem da prvu probu šatora organizujem već u prodavnici. Gospoja negoduje, ali na kraju ipak pristaje da mi pomogne da prebrojimo sve šipke, vezove i raširimo krilo. Avanturistički duh je obuzeo i gazdu koji se zdušno dao u razmotavanje šatora. Začudo, šator ne „miriše” na DDT, već novu plastiku i to je momenat koji mi se već dopada. Utvrđujemo da je sve uglavnom na broju i u skladu sa deklaracijom. Ovo je jako važno uraditi pri kupovini, kako se ne bi dogodilo da kući donesete feleričan šator.
Drugu probu šatora organizujem u parkiću ispred zgrade. Biram ravan i pregledan teren sa travom, kako moj taze šator ne bi nastradao u nusproduktima kućnih ljubimaca. Iz praktične torbice izručujem šatora sa svim pinklama i ponovo razvlačim šatorsko krilo mog novog dvoslojnog šatorčeta sa jednim ulazom i malim tremom. Uskoro zaključujem da od ukupno šest, imam sedam šipki za konsturkciju… Kinezima se mora odati priznanje za jednostavnost i praktičnost. Iako ne razumem ni reč deklaracije koju je sa kineskog jezka preveo dobri „google translator”, sve je nekako jasno i za nekoliko minuta tu su obrisi mog novog bivka…
Treću probu obavljam u planini i ispostavlja se da nije ništa ni bolji ni gori od bilo kog markiranog šatora… Ukoliko ostavite do pola otvoren rajfešlus nećete se probuditi oznojani, što je, uostalom pravilo i u svakom drugom šatoru…
Ukratko: Za oko 15 evra dobili ste standardni dvoslojni šator. Ne fali mu ništa, a nekada ima i viška…

Zoran Kalinić-hodač

Tekst: Moja planeta, Foto: SXC, Dremastime
Оставите коментар још...

Veliki rančevi

од на Jan.19, 2014 , u Опрема

Tekst preuzet sa : Moja planeta

Rančevi su kao i obuća: čak i kada su taman, ne može uvek perfektno da odgovara obliku vašeg tela. Nakon dugotrajnog nošenja većeg tereta, cilj je da bol bude što manja… 

Pronaći ranac koji vam dobro „leži” ključ je za ugodno planinarenje kada hodate pod punom opremom. Naučite trikove za kupovinu i kako da očuvate vaš ranac da i po izgledu i po funkcionalnosti bude kao nov.

Kupite pametno

Postavite sebi pet pitanja pre nego kupite ranac.

1. Koji kapacitet ranca mi treba? To zavisi od dužine i težine tura koje obično radite i, naravno, od ličnih afiniteta. Opšte pravilo je da izaberite ranac koji će zadovoljiti potebe vaše najduže ture koju radite. Uvek je lakše zategnuti i kompresovati malo veći ranac, nego pretrpavati suviše mali ranac.

2. Koji tip ranca izabrati? Ako vaš prtljag često prelazi 15 kg, izaberite ranac sa čvrstim unutrašnjim okvirom i od izdržljivog čvršćeg materijala. Kada su prazni ovakvi rančevi su obično teški od 1,5 do 2 kg.

Laganija verzija ranaca je od nešto tanjeg materijala i obično se prave sa puno korisnih džepova. Idelani su za vikend ture i sa težinama prtljaga ispod 15 kg. Ako težina stvari koje nostite obično ne prelaze pet do šest kilograma, trebali biste da razmislite o „ultra light” rancu sa laganim aluminijumskim okvirom ili bez okvira (ruksak).

3. Veličina ranca? Niski ljudi mogu imati veću dužinu torza i obrnuto. Zato, izmerite vaša leđa i pogledajte specifikaciju brenda koji kupujete. Generalno, ako vam je torzo kraći od 40 cm, probajte „extra small” ranac, od 40 cm do 46, „small”, od 46 cm do 51 cm „medium”, preko 51 cm „large”. Većina brendova danas nudi univerzalne rančeve gde ove parametre možete lako podesiti. Međutim, kada niže osobe prilagode previsok ranac svojoj visini može se dogoditi da se pomeri centar ravnoteže (kada se zategnu graničnici do maksimuma, ranac će se podići), što će izazvati nestabilnost i osećaj zanošenja. To može biti izuzetno opasno prilikom hodanja po nestabilnom terenu i pri udarima vetra. Zato je najbolje da birate ranac u odnosu na svoju visinu, a da korekcije graničnika budu minimalne.

Kapacitet ranca se najčešće izražava u litrima, a ređe u kubnim centimetrima ili kubnim inčima. Ranac do 40 litara se obično smatra dnevnim rancem. Od 40 do 70 litara je ranac za vikend akcije. Preko 70 litara, ranac za duže ture, pa i porodična putovanja.

4. Karakteristike ranca? Da li ste tip minimaliste ili organizatora koji mora uvek da ponese „brdo” stvari? Razmislite koji su vam sve dodaci na rancu potrebni ne samo zbog ličnog ukusa već i zbog vrste opreme koju koristite. Pored puno džepova, ranac može imati i mogućnost pričvršćivanja, cepina, dereza, užeta, štapova, šatora, skija…

5. Da li nam ranac zaista odgovara? Rančevi su kao i obuća: Čak i kada je prave veličine, ne može uvek prefektno da odgovara obliku vašeg tela. Zato ranac testirajte u prodavnici koliko god je to moguće. Ukoliko ste već pazarili, proverite svoj ranac.

Otpustite sve trake na rancu i napunite ga (biće dovoljno i nekoliko kilograma tereta).

Otkopčajte i podesite pojas na rancu. Trebalo bi da je centriran i da zakopčan ide preko kukova.

Zategnite remenske kaiševe, regulatore opterećenja, pojas oko kukova (tim redosledom). Sada hodajte i ocenite funkcionalnost ranca: da li vam jastučić podazida ranca dobro naleže na leđa i ne proklizava? Da li vam remenovi od ranca dobro prijanjaju preko ramena bez praznog prostora između? Da li možete da rasporedite težinu ranca između ramena i kukova, bez proklizavanja i tačaka koje vas neugodno pritiskaju?

Saveti za kupovinu i Istrukcije za održavanje

Iako danas, putem online kupovine, po veoma povoljnim cenama možete kupiti raznu opremu u bilo kom delu sveta, to je veoma nezahvalno kada su u pitanju rančevi i obuća.

U prodavnici: Da biste napravili pravi izbor isprobajte više ranaca da biste osetli razliku između modela i brendova proizvođača. Takođe raspitajte se o mogućnosti zamene delova ranca (primera radi, na rancu srednje veličine, potreban vam je pojas oko kukova sa većeg ranca). Kada ste napravili uži izbor, tada se bacite na posao pakovanja. Možete poneti svoju opremu ili pozajmiti nešto sa polica radnje. Proverićete i vizuelno kapacitet ranca i steći pravi utisak da vam se ranac čini OK kada je napunjen.

On-line kupovina: Kupovina preko interneta može biti loša po vas, pošto ne možete da isprobate ranac na licu mesta. Ako niste sigurni u veličinu ranca koja vam je potrebna, birajte model sa kajiševima i remenima koji se mogu podešavati. Pročitajte više stvari o proizvođaču i modelu ranca, a često mogu biti od koristi recenzije i komentari ljudi koji već imaju taj model ranca. Druga opcija: ograničite se na on-line kupovinu dnevnih ranaca i ranaca koji su za manje težine.

Čišćenje ranca

Pranje: Prljaviština može smanjiti efikasnost vodootporanog sloja na materijalu od kojeg je ranac načinjen, a može začepiti i rajfešluse. Zato, operite vaš ranac barem jednom godišnje. Jednostavno ga potopite u kadu sa umereno toplom vodom i istrljajte ga blagim sapunom sa sunđerom ili mekom četkom. Sušenje: Ranac ocedite, napunite starim novinama i okačite ga da se suši na prozračnom mestu.

Napomena: Nikad ne perite ranac u veš mašini, jer to može da ga oštetiti. Takođe, nikad ga ne potapajte u vrelu vodu i nemojte korisiti izbeljivač ili komercialne odstranjivače fleka. Ako ga ošurite ili tretirate jakim hemijskim sredstvima, slobodno kažite zbogom vodootpornosti.

Sitne popravke ranca

Tkanina ranca više nije vodootporna: Ako materijal upija vodu umesto da je odbija, vreme je da kupite neki water-proof sprej. Pored prodavnica planinarske opreme, ima obično da se kupi i u običnim sportskim radnjama, gde je često i jeftiniji.

Pokvaren rajfešlus: Obično se usled dugog korišćenja rajfešlus (patent zatvarač, ziper) zapuši ili ulepi od prašine ili prljavštine. Možete korisitit meku vlažnu četku ili četkicu za zube koju više ne korisite. Rajfešluse možete i podmazati. Postoje posebni lubrikanti za zipere, a mogu poslužiti i priručna sredstva. Balzam za usne takođe „radi” posao. Ako su se zubi od zipera pomerili ili klizač proklizava, otvorite rajfešlus do kraja, nežno klještima pritisnite klizač i pokušajte da vratite u zubce u ispravan položaj, povlačenjem klizača gore-dole. Ako ne radi i dalje kako treba, rajfešlus je bolje zameniti nego završiti negde sa prosutim stvarma.

Izlizana tkanina ili rupa na rancu: Postoji poseban KIT za krpljenje ranca ili ojačavanje izlizanih mesta na tkanini. Komplet obično sadrži lepak (nešto poput super lepka) i nekoliko zakrpa raznih oblika. Zakrpe se mogu improvizovati ili prekrojiti kupovne. Važno je samo makazama zaobliti zakrpu kako se ne bi lako odlepljivala i mora da prekrije barem 1,5 cm prostora oko rupe. Ovaj koplet sam viđao samo u inostranstvu, ali ne treba biti genije da biste od zalepili zakrpu.

Slomljena kopča: Na terenu uvek možete improvizovati tako što ćete skinuti kopču ili kajiš sa manje bitnog mesta (sa poklopca na primer) i staviti ih na mesto gde su potrebniji. Ako često boravite u prirodi sa velikim rancem na leđima, razmislite o kupovini rezervnih kopči. Mogu da se kupe pojedinačno, dok sam komplet za popravku (repair kit), takođe viđao samo u inostranstvu. Od velike pomoći mogu da vam budu privesci – karabineri (one fensi džidže za ključeve koje dobijate kada u prodavnici planinarske opreme kupite vredne stvari). Pored toga što se lako postavljaju, veoma su izdržljivi. Iako su predviđeni samo za ključeve, mogu da podnesu opterećenje veće i od pet kilograma. Nikada ih ne stavljajte na probu sa važnim stvarima, ali uvek mogu zgodno da zamene pokidan remen na rancu. 

Čemu sve to služi, a uz to i ne radi?!

Mnogobrojne remenovi, kaiši i razne pinkle na rancu mogu delovati vrlo zbunjujuće, pa čak i neptrebno. Međutim, tokom dugotrajnog nošenja većeg tereta one su od presudnog značaja. Povlačenjem remenova, vi zapravo menjate težište ranca, odnosno teret preusmeravate na ramena ili kukove. Tim „raspoređivanjem” pritiska omogućićete povremeni odmor raznih delova tela.

Rasterećivanje ramena: U boksovima na fotografiji iznad nalaze se jednostavna obješnjenja šta treba da otpustite, a šta zategnete ukoliko želite da smanjite pritisak na ramena. Od pomoći vam, takođe, može biti i grudni kaiš. Ukoliko ga otpustite ramenski kaiševi će se razmaknuti i vratni deo će se rasteretiti. Zategnete li ih, ramena će trpeti veće opterećenje.

Rasterećivanje kukova: Na gornjoj fotografiji se ne vidi mali remen koji se nalazi sa strane, iza pojasa za kukove. Stegnite ga i ranac će bolje naleći na lumbalni deo. Ukoliko je otpušten, ranac će se klatiti, što može da izazove dodatno opterećenje.

Test opreme: Ferrino overland 80+10

Zašto sam išao čak u Rumuniju da bih kupio ranac i zbog čega sam izabrao baš ovu marku?

Ferrino je 140 godina stara robna marka, a sve je započeo vlasnik farbare u italijanskog gradu Torinu – Cesare Ferrino. On je eksperimentisao sa impregnacijom platna i proizveo gomilu vrlo praktičnih materijala, od kojih su izrađivani šatorska krila i dušeci na naduvavanje. Mic po mic, u proizvodnju je ulazilo sve više različitih artikala, tako da je danas Ferrino jedan od najpoznatijih proizvođača opreme za ekstremne ulove. Njihovi rančevi, tvrde mnogi najbolji su u svojoj klasi.

To je veoma lak ranac velike litraže, sa gomilom korisnih džepova i pregrada. Remenovi su čvrsti, a kopče izrađene od tvrde, ali elastične plastike, tako da se lako otkopčavaju i zakopčavaju. Čak i ukoliko ih gazite ili prignječite vratima od gepeka (sve to slučajno „testirao” na sopstvenom novom rancu) ostaće cele i funkcionalne.

Ranac izgleda veoma kompaktno, a kada ga stavite na leđa shvatate da se i ponaša tako. Odlično leže na kukove i ramena, a jednostavnim pomeranjem remenova pronalazi se savršena mera. Kanali za cirkulaciju vazduha su duboki i zaista funkcionišu, dok je tapacirung na celim leđima impozantan. Sve to doprinosi udobnosti. Ukratko: ovaj model je idealan za dugotrajno nošenje, komforan je i funkcionalan, boja mu je dečačka i nema razloga zašto ga ne bih poželeo. Hm… Evo razloga: cena Ferrino Overland 80+10 ranca u Srbiji je oko 135 evra. Složićemo se da su u outdoor aktivnostima neophodna „kapitalna” ulaganja, ukoliko želite da sačuvate zdravlje i uživate u prirodi, ali cena nije bila ni malo popularna na ovu skupoću.

Konsultovao sam Internet i otkrio da u susednoj Rumuniji, ukoliko spojim lepo i korisno (planinarenje i shopping), isti ranac mogu kupiti za oko 30 evra nižoj ceni. To sam i učinio. Na osnovu plana putovanja, u gradu Sibiju pronašao sam prodavnicu i tokom pauze pazario odličan ranac. u istoj prodavnici pronašao sam gomilu sitnica koje mogu da vam budu od koristi za popravku i održavanje ranaca i šatora. Većina je bila po smešnoj ceni. Ovaj model sam izabrao na osnovu iskustva drugih sa raznih foruma i nekoliko probi u domaćim prodavnicama.

Kako se pakuje ranac? Saveti za putovanje i pešačenje

Mnogi će reći da je za pakovanje ranca potrebna samo sirova sila, jer će po sistemu „zgužvaj i naguraj” svih 200 kg potrebne i nepotrebne opreme nekim čudom ipak završiti u vašem 70-litarskom rancu. Uozbiljimo se! Za pakovanje ranca neophodan je sistem.

Čvrste i šiljate stvari: Sve ono što može da probuši vaš ranac ili, pak, pri udaru o stenu ošteti tkaninu, dobro zamotajte mekim stvarima i stavite u središnji deo ranca. Ukoliko koristite nesklopiva sečiva (a zašto ne koristite sklopive brice?) obavezno obezbedite gumene navlake Hemijska sredstva: Kreme za sunčanje, sredstva za odbijanje insekata i održavanje lične higijene obavezno zamotajte u dvostuku kesu. Ako dođe do curenja, neće vam biti umazane stvari i oštećen ranac.

Meke stvari: Postoji više vrsta pakovanja ranca, ali je osnovno pravilo da odevne predmete nikada ne gužvate ili slažete po slojevima kao u ormaru. Redukcijom njihove zapremine dobićete daleko više prostora u rancu. Savijte ih koliko god puta možete (pantalone rolajte), kako bi zauzeli najmanju moguću zapreminu, pa ih umotane u najlon kese stavljajte u praznine oko čvrstih stvari. Meke stvari grupišite tako da znate gde se šta nalazi, te da vam sve bude pri ruci, kako ne biste svaki put kada vam zatrebaju čarape morali da ispraznite ranac do pola.

Kada vam ranac služi kao putnička torba, možda je najjednostavniji sistem „pakovanje po vertikalama”. U centar ranca poslažite čvrste stvari, pa ga dok stoji uspravno podelite na četiri vertikale. Na primer: u spoljnu levu stavite urolane majice, u spoljnu desnu poslažite pantalone, u unutrašnju levu (ona koja vam naleže na leđa) ugurajte smotuljke čarapa i donjeg veša, a u unutrašnju desnu „drugi sloj” (polar).

Napomena: Koristite sintetičke (PVC i silikonske) materijale, jer su i do 50 odsto lakši, a izdržljiviji.

Tekst: Moja planeta, Foto: Paul Gibson, OldManTravels photo
Оставите коментар још...

Priroda, šator, čovek

од на Jan.19, 2014 , u Kako kampovati

Tekst preuzet sa MojaPlaneta

Evo nekoliko praktičnih saveta za kampovanje, kako se vaš prijatan boravak u prirodi ne bi pretvorio u pakao…

Mesto za kampovanje je ključna stvar. Postoje mesta koja vam obično ostanu u najlepšem sećanju sa putovanja. Postoje i ona mesta koja liče na užasnu noćnu moru, mesta gde će vas pojesti bube i gde će vam smetati razna šumska bića držeći vas budnim cele noći.

Kako izabrati pravo mesto za kampovanje?

Bilo bi idealno da nađete lepo mesto u šumi, gde će vas drveće štititi od jakog vetra, ali da bude ipak dovoljno prozračno za strujanje vazduha, koje će držati bube podalje od vašeg logora. Idealno je da šator bude postavljen u smeru istok-zapad, da hvata prve jutarnje zrake, a uveče zalazak sunca. Ne kampujete na niskom delu terena, gde bi se mogla sakupljati voda. Kamp na blagom uzvišenju takođe smanjuje vlagu koja se formira u šatoru tokom noći i rosu koja se hvata ujutro.

Da bi ste smanjili rizik od udara groma u slučaju oluje, izbegavajte postavljanje kampa pored gomile velikih stena ili visokog drveta koje ima razgranato korenje. Uvek je dobro kada blizu kampa postoji izvor pitke vode i mogućnost da se dođe do drveta za logorsku vatru uveče. Proverite da slučajno u blizini šatora nema neke ustajale ili stajaće vode, savršenog mesta za komarce.

Ako boravite na mestima gde su vam rekli da ima velikih divljih životinja, na primer medveda, proverite da li je u okolini bilo neke njihove aktivnosti, kao što su svež izmet ili iščupane biljke ili korenje. Idete li u takve krajeve, obavezno se naoružajte sprejom. Visoka trava privači krpelje i druge neugodne bube, dok peskoviti tereni obiluju mravima. Kada postavljate kamp proverite da niste na putu insektima.

 

Kako spakovati ranac?

Najbolje je ako imate plastične vreće koje kompresuju. One vam štede prostor u rancu, a garderobu i ostale stvari vam čuvaju suvim. Možete da kupite vreće raznih boja, da bi ste se što bolje organizovali (na primer vreća za spavanje – crvena kesa, garderoba – plava kesa…). Hranu obavezno držite u posebnoj vreći da se mirisi ne bi proširili na ostatak prtljaga. Šator takođe posebno spakujete u plastičnu vreću čak iako imate vodonepropusnu futrolu. Uz ovakvu organizaciju ranca vaše stvari će biti maksimalno zaštićene. Ako vam slučajno pokisne deo ranca, drugi deo ima šanse da ostane suv, zbog toga što ste sve stvari razdvojili na posebne celine.

Kako iseći drvo za kampersku vatru?

Ljudima koji žive na selu ili često borave u planini i prirodi ovo će zvučati kao banalnost, ali „gradska deca” se često povrede kada seku drva prvi put. Najčeći uzrok povrede je loša ili tupa sekira i neznanje kako se to uopšte radi.

Osnovno je da se drvo prvo iseče na delove testerom. Sve što je manjeg obima baca se u vatru, dok svi delovi koji su krupniji moraju da se iscepaju sekirom. Jednostavno postaviti parče drveta uspravno na panj i udariti sekirom u centar. Kod velikih komada, sekira mnogo efektnije deluje kao klin nego kao sečivo, pa je veoma efikasan način razbijanja oblutaka da, kada je sekira zabodena, udarate drugim komadom drveta u zadnji deo sečiva. Možete i okrenuti celu sekiru sa zabodenim komadom i udarati zadnjim delom sekire o panj, dok komad koji cepamo ne pukne od vibracije. Mnogima će ovaj savet zvučati smešno i nepotrebno, ali najveći broj povreda se desi kada neko ko nije nikad cepao drva zabije sekiru u panj, a zatim ne zna šta bi sa njom radio, pa pa počne da je cima i drmusa da bi je oslobodio. Tako najčešće nastaju povrede stopala i potkolenica.

Kako čuvati hranu?

Pravilno uskladištiti hranu je vrlo bitno da mi i naše zalihe budemo bezbedni od radoznalih i gladnih životinja i insekata. Spakujte vašu hranu i sve ostalo što ima intenzivan miris, kao što su pasta za zube, krema za sunčanje i slično u posebne vreće. Zatim vežite kesu ili za to predviđen ruksak konopcem okačite na granu koja je dovoljno dugačka i jaka da se hrana nalazi što dalje od stabla i zemlje. Takođe ovo uradite na drvetu koje nije odmah do kampa i do kojeg ne postoji dobro utabana staza. Ovaj drugi savet važi ako se nalazite u nekoj velikoj divljini zbog medveda. U regionu Balkana jako su male šanse da ga sretnete čak i tamo gde je registrovano da ih ima. Možete još eventalno zalepiti na jedan deo konopca fluorescentnu traku, ako je imate, tako da zavezanu vreću možete potražiti i kasnije, kada padne sumrak.

Kako se ponašati u šatoru kada vas zadesi grmljavina?

Šansa da vas uhvati nevreme je stostruko veća nego da na vas naleti neka divlja životinja, jer se one po pravilu klone ljudi, a grom „ne bira”. Nevolja može nastati ako munja udari u drvo koje blizu vašeg šatora. Tada elektricitet može da se isprazni preko korenja podzemnim putem i dođe do šatora i doslovno vas sprži dok ležite na podu uvijeni u vašu vreću za spavanje.

U uputstvu iz prve pomoći piše: da biste izbegli povrede u slučaju grmljavine, treba napustiti šator i spustiti se na neki niži i zaštićeniji teren. Ali ko želi da napusti udoban i suv šator za vreme oluje? Umesto toga, improvizujte izolaciju, tako što ćete presaviti više puta vašu vreću i napraviti pakovanje od nje i dodati na to omotač za vreću i slične predmete. Zatim sedite ili čučnite na pakovanje sastavljenih stopala. Ako dođe do električnog pražnjenja, elektricitet će biti mnogo dalje od vašeg srca nego kada biste ležali na zemlji. Ostanite u ovom položaju dok oluja ne prođe. Imajte još na umu to, da kada pomislite da je nevreme prošlo, još uvek nije, već se radije strpite još 15 minuta, pre nego ponovo legnete na zemlju.

Kako pripremiti šator za loše vreme?

Nije dovoljno samo posedovati dobar šator. Neophodno je znanje I praksa da biste ga održali suvim. Ponekad najbolji modeli neće ostati potpuno suvi. Evo par saveta kako da držimo vlagu dalje od nas.

Za početak, pri kupovini treba odabrati šator za „tri sezone” koji ima veliki indeks vodonepropusnosti. Što šator ima bolju ventilaciju, to bolje, jer će odvoditi kondenzaciju van šatora, a vašu vreću održati suvom. Pokrov za šator treba skoro da dodiruje zemlju oko celog šatora. Najslabija tačka šatora je ziper ili rajfešlus, pa pri postavljanju šatora, okrenite ulaz šatora suprotno od vetra da biste smanjili curenje vode. Plastični pokrov, ako ga imate, postavite preko poda šatora. Ako slučajno negde dole dođe do curenja, imaćete najlonsku izolaciju između vas i poroznog poda šatora. Sa vremena na vreme proverite konopce od šatora, jer najlonski hoće da se odvežu i olabave kada su mokri. Postoji poseban patent za ove svrhe koji izgleda kao plastični krug sa žlebom za konopac i koji ga fiksira da ne može da se odveže. Nije loše zašiti koji konopac više na pokrovu za vaš šator, jer se često prave samo sa četiri konopca, a sa više će vaš šator biti stabilniji pri udarima vetra.

Kada dođete kući, dobro osušite svaki deo šatora. Ako se jednom uvuče plesan u vaš šator, neće više nikad moći dobro da se nosi sa vetrom i kišom.

Koliko je blizu oluja?

U periodu između početka sevanja i momenta kada čujete udar groma brojte ovako: planinari jedan, planinari dva, planinari tri… Tada to podelite sa tri. Sada imate približnu udaljenost oluje, odnosno mesta udara groma u kilometrima. Zašto delimo sa tri? Zbog toga što zvuk putuje približno trećinu kilometra u sekundi.

WC u šumi

Elem, najlakše je posejati neobeleženo „minsko polje” oko kampa. E, nećemo tako!

Kada ste u grupi, okačite vodonepropusnu vrećicu sa priborom za wc na neko vidno mesto. U priboru može biti wc papir, lopatica, sredstvo za dezinfekciju ruku… Kada pribor nestane sa drveta, to znači da je neko otišao da „postavi minu”. Dajte mu malo privatnosti i strpljivo sačekajte svoj red. Kada idete u wc gledajte da odete barem 50 metara dalje od kampa. Takođe se uverite da niste slučajno blizu nekog izvora vode. Kada odaberete zgodno mesto iskopajte rupu. To ne treba da bude čitav nužnik već će biti dovoljna „mačja rupa”. Kada ste završili posao, zakopajte rupu i obeležite je sa dve ukrštene grančice da se neko drugi slučajno ne bi zeznuo, pa iskopao vašu rupu. To bi stvarno bilo nastrano. Iskoristite zatim sredstvo za dezinfekciju ruku, ali ne u potok ili jezero!

Kako da budete dobar kamper u grupi?

Nemojte se žaliti na težinu svog ranca, pogotovo ako drugi nose više od vas.
Nemojte se hvaliti drugima svojom opremom.
Ne spavajte do kasno, ako svi ostali ustaju ranije.
Nemojte neprestano brbljati, ako se drugi trude da budu tihi, ujutro na primer.
Prestanite da gunđate zbog lošeg vremena.

Kako okupiti grupu koja će biti zadovoljna?

Pre nego što okupite ekipu, razmislite da li svi imaju približno isti nivo iskustva boravka i prirodi i raznih veština, ako je to potrebno. Takođe proverite da li svi imaju ista očekivanja.
Ne pretrpavajte vaš kamp brojem ljudi. Idealan broj za funkcionisanje je šest ili manje.
Isplanirajte unapred ko šta nosi kada krenete na kampovanje.
Zaboraviti lične stvari, a kasnije ih žicati od drugih, baš nije poželjno.
Svaka osoba u kampu treba da ima određena zaduženja.

Tekst: Moja planeta, Foto: SXC, Dremastime

Оставите коментар још...

Orijentacija u prostoru

од на Jan.18, 2014 , u Kompas

Tekst Tomislava Maretića s predavanja Orijentacija na zemljištu.

Orijentirati se znači odrediti svoj položaj i buduće pravce kretanja u prostoru. Vrste orijentacije su: geografska, topografska i taktička. Topografski se orijentirati znači odrediti stojnu tačku i određene pravce pomoću okolnih objekata dok se kod zemljopisne orijentacije koristimo stranama svijeta koje smo odredili točno (npr. kompasom) ili nekom od priručnih metoda (prirodne pojave, nebeska tela, itd.). Najbolja orijentacija se postiže kada koristimo spoj kompasa i odgovarajuće mape (onoga koji sadrži prostor u kojemu se nalazimo).

Mapa (karta)
Mapa je grafički prikaz određenog dela zemljine površine na ravnoj površini koji se temelji na matematičkim principima i standardiziranim pravilima (simboli, boje). Dijeli se na opće i tematske. Opći su oni na kojima su sve pojave prikazane istom važnošću dok su tematski oni na kojima su naglašeni određeni detalji koji su bitni za određenu struku (planinarski, topografski, pomorski, meteorološki, plan grada, auto karte). Za orijentaciju se najčešće koriste topografske mape.

Pojmovi koje moramo poznavati kako bismo se mogli služiti topografskim zemljovidom
Boje: smeđa – obeležava sve što je prirodno (izohipse), crna – obeležava umjetne objekte (topografski znakovi) i toponime (nazive mjesta), zelena – obeležava površine pokrivene šumom, bijela – obeležava sve površine koje nisu prekrivene šumom, crvena – obeležava asfaltirane prometnice, plava – obeležava sve vodene površine.

Merilo
Merilo je stupanj umanjenosti u odnosu na stvarnu udaljenost. Primjerice, u mjerilu 1:25 000 – 1 mm na karti je 25 m u prirodi.

Reljef
Reljef je skup svih izbočina i udubina u prirodi, a na topografskom mapi je prikazan izohipsama, ekvidistancijom i intervalom.

Izohipse (slojnice) su zatvorene ovalne linije koje spajaju sve točke iste nadmorske visine. Smeđe su boje i dijele se na:
_________________ = osnovnu (1 E)
_________________ = glavnu (5 E) – svaka peta, podebljana i razmak između takve dvije iznosi 5 ekvidistancija. Često su prekinute i na prekidu je napisana visina kojom prolazi.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ = pomoćnu 1 ( ½ E)
………………………….. = pomoćnu 2 (1/4 E)

Ekvidistancija je okomiti razmak između dvije osnovne izohipse. Na svakoj topografskoj mapi je na margini u donjem delu naznačeno koliki je E.

Interval je horizontalni razmak između izohipsa. Što je interval manji, tim je strmina veća i obratno.

Ručni kompas M53
Namenjen je za određivanje horizontalnih kuteva. Kako bi se ugao ispravno i točno odredio, potrebno je kompas ispravno koristiti (onako kako je demonstrirano na predavanju). Ne smemo ga koristiti u blizini metalnih predmeta ili izvora elektromagnetskog zračenja.

Delovi kompasa: postolje s čitačem skale, skala (dolje podijeljena u stupnjevima, gore u tisućitima), poklopac s ogledalom i ciljnikom, magnetna igla (kojoj je obojen sjeverni kraj), torbica s konopcem.

Hiljaditi je ugao koji na udaljenosti od 1000 m pokriva predmet širine ili visine od 1 m.

Azimut (Az) je horizontalni ugao koji zatvara pravac sjevera i određenu tačku na zemljištu u pravcu kazaljke na satu. Može imati sve vrijednosti od 0 do 360 stupnjeva ili od 0-00 do 64-00.

Orijentir je bilo koji umjetni ili prirodni objekt koji je markantan. Razlikuje se od okoline i statičan je. Po mogućnosti uzima se što udaljeniji objekt.

Kako odrediti azimut poznatog objekta?
1. Uzeti kompas u radni položaj
2. Naciljati poznati orijentir
3. Palcem lijeve ruke okretati skalu dok se sjeverni kraj magnetne igle ne poklopi s oznakom za sjever (trokutić)
4. Očitati dobivenu vrijednost

Kako odrediti pravac poznatog azimuta?
1. Poznatu vrijednost zauzeti na skali
2. Podići kompas u radni položaj
3. Okretati se cijelim tijelom dok se sjeverni kraj magnetne igle ne spoji s oznakom za sjever (trokutić)
4. Na dobivenom pravcu odrediti orijentir

Kako odrediti stojnu tačku?
Stojnu tačku, odnosno mjesto na kojemu se nalazimo, možemo odrediti na mnogo načina, ali ćemo se koristiti najboljim – koristeći kompas i mapu.
1. usjeverimo mapu (sjeverni kraj usmjerimo točno u pravcu S)
2. u prirodi uočimo objekt koji imamo i na karti
3. izmjerimo mu Az i daljinu
4. prislonimo vrh kompasa na topografski znak tog objekta na karti
5. okrećemo kompas dok se sjeverni kraj magnetne igle ne poklopi s oznakom za sjever
6. povučemo liniju uz kompas
7. sukladno mjerilu i poznatoj daljini odredimo svoju tačku
Ako imamo više vidljivih objekata koji nisu u istom pravcu (dva ili tri) od svakog povučemo liniju, sjecište tih linija određuje našu tačku.

Kretanje po azimutu
Ako poznajemo sve gore navedeno i imamo odgovarajuću mapu, pomoću nje i kompasa se možemo kretati na sledeći način:
1. usjeverimo mapu
2. nađemo i označimo stojnu tačku
3. označimo kontrolne točke budućeg kretanja
4. odredimo Az i daljinu do svake točke
5. izradimo skicu kretanja na komadu papira na koju ćemo točno upisati sve Az i daljine (kod daljine trebamo voditi računa o reljefu jer ipak se ne krećemo zrakom).
6. dalje koristimo kompas i krećemo na hodnju određujući Az i orijentire, a povremeno pogledamo mapu jer nam može pomoći kao kontrola u trenutcima beznađa i izgubljenosti («mapu čitaj, seljaka pitaj»!)

Оставите коментар још...

Upotreba Kompasa

од на Jan.18, 2014 , u Kompas

  Pravci

 

Osnovni pravci su geografski (geografski), magnetski i projekcijski sever. geografski sever je smer do geografskog sjevernog pola i on se poklapa sa meridijanima. geografski polovi su tačke kroz koje prolazi zemljina os rotacije. geografski polovi su stalne tačke na zemlji. Magnetski pol je tačka u kojoj se nalazi okomita projekcija magnetskog polja. Pravac prema magnetskom polju naziva se magnetski sever. To je ujedno i sever koji pokazuje magnetska igla na kompasu. Magnetski polovi se pomiču. Ugao između geografskog i magnetskog severa naziva se magnetska deklinacija (α) i ona se posebno izračunava. Postoji još i projekcijski sever. To je sever koji određuju  okomite crte na pravokutnoj koordinatnoj mreži. Ugao između projekcijskog i geografskog severa naziva se meridijanska konvergencija (β). Magnetska deklinacija je u principu zanemariva. Ako želimo tačno odrediti geografski sever, onda je moramo uzeti u obzir. vrednost magnetske deklinacije je upisana na dnu mape.

- Izračunavanje magnetske deklinacije (α, d)
Magnetska deklinacija (a, d) je odstupanje pravca magnetskog severa i geografskog severa. geografski sever je nepomična tačka, a pravac od naše tačke do geografskog severa i ona se poklapa sa smerom meridijana. Magnetski sever je onaj koji nam pokazuje magnetska igla. Magnetski sever stalno putuje pa se zato izračunava tako da se pribrajaju i godine od zadnjeg upisivanja na mapi. Na mapi je napisan podatak za magnetsku deklinaciju. Za primer ćemo uzeti magnetsku deklinaciju za jedan mapu na kojem ona iznosi za 1982. godinu a=+1°18’  uz godišnju promenu +0°03’. Da bismo izračunali kolika je magnetska deklinacija za 2003. godinu moramo prvo zbrojiti godišnje promene od 1982. godine. Razlika godina je 21, što množimo sa godišnjom promjenom od +0°03’ i dobijemo vrednost od +63’ odnosno +1°03’. Kad tu vrednost zbrojimo sa vrijednošću magnetske deklinacije za 1982. godinu dobit ćemo da je magnetska deklinacija za 2003. godinu a=+2°21’.  To je vrednost koju bi dodali kada bi željeli tačno ucrtati neki azimut na mapi odnosno kada bismo htjeli tačno orijentirati mapu. Primjerice, orijentiramo mapu kompasom, a kad smo to uradili zakrenemo mapu još u plus smeru (u desno) za 2°03’. Drugi primer je da na mapi izmjerimo neki azimut i želimo ga odrediti u prirodi, onda oduzmemo od tog azimuta 2°03’ i tako dobivenu vrednost odredimo kompasom.

- Meridijanska konvergencija (β, g )
Projekcijski sever je sever što ga čine okomite linije pravokutne koordinatne mreže i on je nepomičan. Meridijanska konvergencija (b,g) ili zbližavanje meridijana je ugao između geografskog severa i projekcijskog severa. On je dan za svaki mapu posebno. Razlika je da li je tačka bliže ekvatoru ili središnjem meridijanu te meridijanske zone, ili je udaljenija. Na
mapi koji smo uzeli za primer meridijanska konvergencija je b=+0°48’. To znači da na projekcijski sever moramo dodati 48’ da bismo dobili geografski sever te da se tačka nalazi desno od središnjeg meridijana te meridijanske zone.

·        Azimut

 

Azimut je vodoravni ugao između pravca severa i odabranog pravca, a mjeri se u smeru kazaljke na satu. Ugao koji je suprotan azimutu naziva se obrnuti azimut ili kontraazimut. On je za pola kruga veći odnosno manji od azimuta. Ako je primjerice azimut 45°, obrnuti azimut je za 180° veći i iznosi 225°. Ako je azimut veći od 180°, onda se njegova vrednost umanji za 180° da bi se dobila vrednost obrnutog azimuta. Osim stepena azimut se mjeri još u hiljaditim. Puni krug u hiljaditim iznosi 64-00 po zapadnoj podjeli (tako se i u Hrvatskoj mjeri), odnosno 60-00 u istočnoj podjeli (zemlje bivšeg Varšavskog pakta). podela može biti još i u 400 grada ili u 2π radijana (6,283 radijana), ali se ne koriste u orijentaciji zbog nepraktičnosti.

- Pretvaranje stepena u hiljadite i obrnuto

Kod hiljaditih se podrazumijeva (ako nije drugačije naglašeno) zapadna podela hiljaditih, gdje jedan krug ima 64-00. Znamo da jedan krug ima 360°i onda nam nije teško izračunati koeficijente za preračunavanje stepena u hiljadite i obratno. Ako podijelimo 6400 sa 360 dobit ćemo 17,7778, što je približno 17,8. To znači da 1° ima 17,8 hiljaditih. Ako pak podijelimo 360 sa 6400 dobit ćemo 0,0562 odnosno približno se uzima 0,056. To nam znači da 0-01 ima 0,056°. Ako želimo znati koliko stepena ima 2-50, onda pomnožimo 250 sa 0,056 i dobit ćemo 14°. U obratnom slučaju, ako želimo znati koliko hiljaditih je na primer 57° onda 57 pomnožimo sa 17,8 i dobit ćemo 1014,6 što je približno 10-15.

- Preračunavanje hiljaditih

Kod ove metode postupak je istovjetan kao i kod pretvaranja stepena u hiljadite. Ako želimo pretvoriti hiljadite u podjeli 64-00 u hiljadite u podjeli 60-00, onda podijelimo 6000 sa 6400 i dobit ćemo 0,9375. To znači da jedan tisućiti u podjeli 64-00 ima 0,9375 hiljaditih u podjeli 60-00. Odnosno ako  želimo preračunati koliko iznosi 22-50 (podela 64-00) pomnožit ćemo sa 0,9375 i dobit ćemo vrednost 21-09 hiljaditih (u podjeli 60-00). Za obratan postupak koeficijent je 1,0667.

Izrada kružne mrežice

 Kružna mrežica je naziv za pomagalo kao što je prikazano na slici. Ona je  izrađena na prozirnom papiru, foto-foliji i slično. Služi nam za rad na mapi. Mrežica kakva je prikazana na slici sadrži podele kruga u stepenima i hiljaditim (istočna i zapadna podela), koordinatomjere (za mape mjerila 1:25000, 1:50000 i 1:100000) te osnovne formule za preračunavanje i izračunavanje nekih vrednosti. Kod kružne mrežnice posebno moramo paziti da je otisnuta (isprintana i slično) u pravom mjerilu da bi koordinatomjeri mogli biti u funkciji. Da bismo izradili kružnu mrežicu moramo poznavati informatiku ili nekoga tko je poznaje. U računalnom programu izradimo kružnu mrežicu kao što je prikazano na slici. To znači da krugovi moraju biti u pravilnoj podjeli (u stepenima i hiljaditim), a koordinatomjeri točni (4 cm svaka strana) i s točnom podelom. Takvu mrežicu zatim možemo isprintati na obični bijeli papir te fotokopirati na foto-foliju. Foto-foliju zatim izrežemo u krug po vanjskom obodu kruga te je kružna mrežica spremna za rad na mapi. U praksi se pokazalo da, ako se pripazi na kopiju, može se dugo s njom raditi bez oštećenja.       

Vrste kompasa

- Kompas M-53

 

Kompas M-53 napravljen je od nemagnetnog metala. delovi kompasa su telo (postolje), poklopac s vizirom i limb s magnetskom iglom. Na telu je iscrtana milimetarska podela za merenje na mapi i za merenje udaljenosti. Poklopac sadrži vizir, ogledalo i podelu u hiljaditim za merenje okomitih uglova, odnosno određivanje udaljenosti. Na limbu se nalazi podela za merenje azimuta u stepenima i hiljaditim, te su označene glavne strane sveta (s tim da je sever označen trokutom). Magnetska igla je na sjevernoj strani označena fluorescentno. Limb je pokretni dio, a na njegovom dnu je crta koja služi za poravnavanjem s magnetskom iglom. podela u stepenima je s tačnošću 2°, a u hiljaditim s tačnošću 50 hiljaditih (0-50). Na poklopcu se nalazi podela u hiljaditim do 150 hiljaditih (1-50) s tačnošću od 10 hiljaditih (0-10). Za merenje okomitih uglova u hiljaditim na uzici zavežemo čvor na 25 cm, a za merenje okomitih uglova milimetarskom podelom čvor zavežemo na 50 cm.

- Japanski  kompas

Za razliku od M-53 kod japanskog kompasa se limb ne okreće. Magnetska igla se nalazi na pločici koja se okreće i na kojoj se nalazi podela u stepenima i hiljaditim tako da izmjerenu vrednost odmah očitavamo. Unutar limba se nalazi tekućina tako da ima manje trešnje. Po preciznosti je nešto slabiji japanski kompas od M-53. Napravljen je od nemagnetskog metala ili od plastike. Kada se rastvori sa strane dobijemo lenjir sa upisanim vrijednostima udaljenosti do 3000 m za mapu 1:25000. 

-Kompas F-73

 Kompas F-73 sličan je kompasu M-53. Napravljen je od plastike. Magnetska igla je mirnija nego kod M-53, ali je veće širine. Na limbu je iscrtana podela u stepenima s tačnošću od 5°. Dno limba je prozirno za lakši rad na mapi. Zbog grube podele u stepenima i deblje magnetske igle kompas F-73 je prilično neprecizan. Na telu kompasa se nalazi još i milimetarska podela. Prednost ovog kompasa je što su svi važniji delovi označeni flourescentno, pa je lakši rad po mraku.

- Kompas Šport 4
(i slični modeli)

 

 Kompas Šport 4 ima pravokutnu pločicu i pomični limb. Na pločici se nalazi milimetarska podela i povećalo pa je praktičan za rad na mapi. Povećalo povećava 3,5 puta. Limb ima podelu u stepenima s tačnošću od 2°. Kompas nema neku preciznost, ali je pogodan za orijentacijske sportove.

- Švicarski kompas “Recta”

Kompas “Recta” ima učvršćen limb, tako da vrednosti azimuta očitavamo s ogledala direktno. Kompas je praktičan za brzo očitavanje, ali je magnetna igla široka i podela stepena relativno mala, pa je u preciznosti sličan kompasu Šport 4. Kod ovog kompasa se moramo još naviknuti na očitavanje vrednosti azimuta s donjeg ogledala, jer nam je vezica između oka i ogledala.

- Finski kompas Suunto

Ovaj kompas je vrlo precizan i s njim se brzo mere vrednosti azimuta. S obzirom da je s gornje strane vidljiv krug sa podelom u stepenima, kompas je praktičan za orijentacijska trčanja i slično gdje nam je bitna brza tačnost smera kretanja. Glavna prednost ovog kompasa je njegova tačnost. Za tačno merenje kompasom Suunto gledamo kroz mali otvor sa strane (slika desno).

Kroz taj otvor vidimo podelu u stepenima s tačnošću od pola stepena (30′). Meri se tako da jednim okom gledamo kroz mali otvor, a drugim u pravcu koji mjerimo. S oba otvorena oka preklope nam se dve slike. Rezultat preklopljenih slika je objekt koji mjerimo sa končanicom preko njega i skalom u stepenima. Znači, istovremeno ciljamo smer merenog azimuta i očitavamo njegovu tačnu vrednost. Još jedna od njegovih prednosti je ta što nema vanjskih pomičnih dijelova, pa je otporan na oštećenje. 

   merenje i određivanje azimuta na terenu

merenje azimuta na terenu

Ako želimo izmjeriti azimut nekog objekta postupak je sljedeći. Otvoreni kompas držimo u visini očiju na udaljenosti 30-40 cm. Naciljamo preko vizira objekt s kojeg želimo izmjeriti azimut. Palcem okrećemo limb dok se ne poklopi severnastrana magnetske igle s trokutićem na limbu. Nakon toga na telu kompasa očitamo vrednost azimuta u stepenima ili hiljaditim. Treba obratiti pažnju da kompas bude u vodoravnom položaju, odnosno da ga u ruci ne zakrenemo, te da nema dalekovoda, metala i sl.).

Određivanje azimuta na terenu

Kod određivanja azimuta postupak je obrnut od mjerenja azimuta. Prvo na kompasu namjestimo željeni azimut (onaj koji  trebamo odrediti na terenu) u stepenima ili hiljaditim. Zatim kompas podignemo u visini očiju na udaljenosti 30-40 cm. Tako se okrećemo u krug dok se severna strana magnetske igle ne poklopi sa trokutićem na limbu. Zatim preko vizira uočimo neki objekt na terenu i to nam je smer željenog azimuta na terenu.

Оставите коментар још...

Ferrino Lightent 2

од на Jul.01, 2013 , u Опрема, Шатори

A real example of light weight and reliability. Equipped with two pre-formed poles in duraluminium to increase the living space in the inner tent.

TECHNICAL SPECIFICATIONS:

  • WEIGHT MIN (Kg/g)1.5 Kg
  • WEIGHT MAX (Kg/g)1.7 Kg
  • VOLUME (m3)1 m3
  • DIMENSIONS (cm)
    17×35 cm

FABRIC• Fly-sheet in Ripstop polyester (3000 mm) with FR treatment • Inner tent in mosquito net with FR treatment • Floor in polyester, waterproof to 3000 mm.with FR treatment • Taped seams on fly-sheet and floor.
STRUCTURE• 2 shock-corded poles in duraluminium • Inner tent with overhanging sleeves. • Poles in a different colour for easier set-up • Aluminium pegs.
ENTRANCE AND VENTILATION• Mosquito net door (Lightent 1 e 2) • Mosquito net doors (Lightent 3) • Ventilation outlets. • “Camera Air” ventilation system.
ACCESSORIES • F.A. guy line adjustment. • Inside storage pockets. • Lamp hook. • Stuff sack. • Repair kit. Minimal Weight: only weight of fly sheet, inner tents and poles

Poles in tempered 7001 T6 duraluminium alloy, developed by the aeronautical industry and with exceptional characteristics of lightness, resistance and elasticity.

Оставите коментар још...

Robens Forest Lodge

од на Apr.22, 2012 , u Опрема, Шатори

Forest Lodge (“dom u šumi”) Šator je predviđen za dva čoveka i dolazi iz najnovije serije šatora Robens. Ovaj novi lagani šator s oblikom kupole je idealan za planinare ili bicikliste zbog svoje male težine. Brzo se postavlja i prilagođava terenu i nudi mnogo komfora uprkos svojoj kompaktnoj veličini. Ovaj Robens šator ima dva odvojena ulaza i trem. Velika vrata unutrašnje kupole šatora obezbeđuje efikasan protok vazduha.

Funkcije:

- čvrsti šavovi
- legura polova
- PVC prozori
- zaštita od komaraca
- vodootporan
- poboljšan prsten

Specifikacije:

Flisheet: HidroTek 5000
Hidrostatička glava: 5000 mm
Unutrašnji Šator: prozračni poliester
Sprat: Najlon 210T PU sa premazom, Hidrostatički 5000 mm, zapečaćeni šavovi
Poljski deo: legura-kombinacija 9.0 / 10.0 mm T6, eloksirani
Pakovanje: 44 x 18 cm
Težina: Maks. 3.9 kg / min 3,7 kg

Оставите коментар још...


Linkovi

од на Mar.08, 2012 , u Линкови

Prodavnica planinarske opreme Gora-i.com

Jedan veoma interesantan sajt koji preporucujemo: http://www.ekologija.rs

Domaći linkovi

Alpinističke organizacije

Proizvođači opreme

Vremenska prognoza

Ostali zanimljivi sajtovi

ukrali linkove sa  http://www.aob.org.rs/_linkovi/index.php

Оставите коментар још...

Vreće za spavanje

од на Mar.08, 2012 , u Опрема

Vreća za spavanje je jedan od osnovnih delova opreme za planinare. često nam je ona parametar da li ćemo se odlučiti za učestvovanje u nekoj turi ili organizovanoj akciji.
Zato o njima treba znati malo više.
Od osnovnih modela vreća koje se prave od jednostavnog preklopljenog ćebeta do vrhunskih ekspedicijskih modela proteklo je dosta vremena, pa ću probati da u kratkim crtama dam osnovne informacije o modelima koji se danas mogu naći kod nas i u inostranstvu.

Trenutno su na tržištu najzastupljenije 2. vrste vreća:
1. Perjane vreće
2. Vreće sa punjenjem od veštačkih materijala

PERJANE VREĆE:

Pri izboru, najvažnije stvari koje treba znati su:
ŠIVENJE (konstrukcija komora), je jedna od najvažnijih stvari za termičku izolaciju. Osnovni model su jednostavno prostepana 2 sloja materijala sa perjem između.
I sami pretpostavljate da efekti izolacije nisu baš naročiti, ali se može relativno lako napraviti čak i u kućnim uslovima.
Drugi model je sistem “paralernih komora” i taj sistem je znatno bolji od predhodnog. Najveći broj “prosečnih” vreća je napravljen na taj način.
Sledeći model je stil “dijagonalnih komora” koji je pokazao još bolje termičke rezultate. Ima i drugih modela, ali su manje u upotrebi.

KVALITET PERJA:

Postoji jednistvena oznaka standardizovana kod većine proizvođača koja označava kvalitet perjanog punjenja. Najčešće su to oznake 70/30 ili 80/20 ili 90/10
Prva cifra označava količinu kvalitetnog paperja sa velikim učinkom izolacije, a druga označava procenat grubljeg perja. vreće sa većim procentom paperija su po pravilu skuplje, i spakuju se na manje dimenzije.

MATERIJAL:

Matirijali koji se koriste za šivenje vreća su najčešće pamuk i sintetičke mešavine u kombinaciji.
U novije vreme (zadnjih 15 godina), su se pojavili i neki novi materijali od kojih je najkarakterističniji proizvod firme “Gorotex”.
Oni su prvi savladali tehnologiju proizvodnje materijala na bazi “mikro pora”. To je materijal koji s jedne strane propušta vodenu paru (znojenje), a s druge strane ne propušta vodu (atnosferilije). Sistem je jednostavan. Grupacije molekula vode su oko 200 puta veći od molekula vodene pare. Trebalo je sačekati da se proizvede materijal sa mikro porama koje su negde između ovih veličina i evo revolucije u tekstilnoj industriji. Vodena para iz vreće (kondenzacija, što je naročito važno za “bivak vreće”), nesmetano izlazi napolje a spoljna vlaga, npr. u obliku snega ili kiše ne ulazi unutra.
Naravno to je teorija. Praksa kaže da i nabolji “Gorotex” materijali kad-tad ipak propuste, u zavisnosti od starosti, kvaliteta i vremenskih (ne)prilika u kojima se upotrebljvavaju.
Pošto je “Gorotex” zaštićeno ime, pojavili su se slični materijali drugih firmi pod nazivom “Ceplex”, “Povertex”, “Simpatex”itd, a kome ćete pokloniti poverenje zavisi od vas. TEMPERATURNI OPSEG vreća se obično iskazuje u nekoliko cifara, npr. 20/+5/-2/-10

Prva i zadnja cifra označavaju gornje i donje temperaturne ekstreme u kojima se vreća može koristiti, a srednje dve cifre označavaju kategoriju “komforno” i “tolerantno”.
Ako ste kupili vreću na kojoj piše – 20, (proizvođači načešće forsiraju minimalne temperature upotrebe), nemojte se nadati da će vam na toj temperaturi biti ugodno. Naprotiv, vreća vas samo štiti da se ne smrznete.
Pošto nema zvaničnio prihvaćenih standarda koji regulišu na koji način se određuju temperaturni opsezi upotrebe vreća, većina proizvođača ima svoje načine na koje to određuje, a na vama je da utvrdite da li je to što piše na vreći istina ili prevara.
Neke od većih firmi (npr. “Salewa”), u vreću stave lutku koja simulira čovečije telo. Lutka se zagreje do normalne telesne temperature i onda se kompjuterski mere gubici u određenim uslovima (temperatura, vetar i td).
Pored svega toga postoji još par vrlo važnih faktora koji utiču na to da li će vam u vreći biti prijatno:
- Kvalitet podloge (armafleksa), na kojem ležite
- Psiho – fizičko stanje korisnika vreće (iscrpljenost ili pothlađenost organizma)

TEŽINA:

Naravno nije isto da li vreću nosite u rancu danima ili nedeljama (na ekspedicijama), ili ste nekim prevoznim sredstvom došli na pecanje. U drugom slucaju vam težina i nije najbitniji faktor.

SINTETIČKE VREĆE

Za njih važi vecina navedenih stvari kao i za perjane vreće, sa nekoliko specificnosti. Umesto perja punjenje je sinteticko i to ima svoje prednosti i mane. Od mana, najvažnija je što se te vreće ne mogu spakovati na dimenzije na koje mogu perjane, ali novija generacija sintetickih vreća polako demantuje ovo mišljenje.
Od prednosti, najvažnije je da ove vreće mogu upiti do 80% vlage svoje mase (npr. vreća od 2 kg. može upiti oko 1,6 litara vode), a da i dalje imaju svoju izolacionu sposobnost. Kod perjanih vreća taj procenat je oko 25%.
Tako je krajem 80-tih godina nastala prava jagma za ekspedicijskim modelima sintetickih vreća, jer su radile po sistemu “uđes mokar – izađeš suv”.
Za koju vreću se odluciti? Teško je reci, ali cini mi se da vreme ipak radi u korist sintetickih modela, narocito ako se uzme u obzir da su oko 20 do 30 % jeftinije od perjanih.

PAKOVANJE i SKLADIŠTENJE:

Perjane vreće kada nisu u upotrebi treba držati otvorene u visecem položaju (na vesalici u ormaru), kako bi ostala što duže u “raširenom” stanju. Kada je pakujete nemojte je “rolati” uvek istim postupkom jer se tako perje brže ispresuje, vec je gurajte u vrećicu uvek na drugi način i bez reda.
Što se tiče sintetičkih vreća, sa njima možete kako hoćete.

PRANJE I ODRŽAVANJE:

Pranje perjanih vreća je vrlo pipava stvar. Ako je jednostavno stavite u veš mašinu, deterdžent će izvući svu masnoću iz perja i ono će izgubiti svoju elastičnost i dobar deo termičkih sposobnosti. Takve vreće sa lakoćom kasnije upijaju vlagu iz okoline.
U novije vreme su se pojavile neke vrste “neutralnih” šampona za pranje perjanih stvari i to uglovnom ručno, bez previše insistiranja.
Ja lično svoju perjanu vreću izbegavam da perem na taj način, već povremeno sa blagim rastvorima i mekom krpom skidam od prljavštine što se skinuti da.

AOB

Оставите коментар још...

Korišćenje i održavanje – Šatori

од на Feb.01, 2012 , u Опрема, Шатори

Tents

After buying a tent, you should check that it is complete (inner tent + fly–sheet + poles + pegs) by putting it up, without pegging it, at home or outside. What is more, to maintain the high performance standards of your Ferrino tent, we recommend the following:

Putting up your tent

1. Choosing the area
- Do not pitch your tent beneath trees that release resin or other substances that could ruin the fabric.
- It is better to put the tent up on a slight slope or a moderate rise rather than having to dig a drainage ditch around it.
- Clean away any scrub, stones or anything that could damage the floor of the inner tent.
- Choose a shady area or one that is not totally exposed to sunlight: prolonged exposure to ultra–violet rays can alter the colours and even the stability of the tent fabric, causing progressive degradation.
- It is best to place an extra waterproof ground sheet between the tent floor and the ground; this extra precaution will help to prolong the life of your tent.

2. Fixing
- The pole arches must be correctly inserted into the corresponding joints (incorrect insertion may cause the poles to break).
- The elastic within the poles serves to hold individual components together and does not automatically fix the poles together, as might be believed.
- Make sure that the zip cursors can run freely. Remember to close the zips before pegging the tent.
- Make sure that the fly–sheet is fixed in all points, both on the ground and on the poles.
- The pegs must be positioned at opposite angles to the ropes.
- Reduce the tension of elastics, guy–lines and poles to prevent excessive tension on the fabric, which could cause the zips to break or the fabric itself to fray.
- It is normal for a tent that was well pitched during the day to appear loose in the morning and vice versa: the synthetic fabrics used are subject to variations in size according to climate. If they are exposed to the sun, they tighten significantly, while they relax in the event of rain or damp. Making the relevant adjustments to the tent can solve this problem.

3. Use
- Do not use naked flames in proximity to or inside the tent: care must be taken with candles, gas lamps and stoves, fires, barbecues and cigarettes.
- Condensation. The waterproof treatment on the fabrics may cause condensation to form inside the fly–sheet and, at times, on the floor too. This happens above all overnight, due to people breathing in the tent, particular heat exchange conditions between internal and external environments or when there is a high percentage of relative humidity. This problem may also occur when the sky is clear, the weather is good and there are no people in the tent. Condensation will clear if the tent is properly aired or with the arrival o f the first rays of sunshine.
- When taking down the tent, remove the pegs by pulling them directly, without pulling the tent fabric.

Proper maintenance for a long life
- Do not fold or pack away the tent if it is wet or damp. If this is the case, once at home it is better to put it up again or to open it out in a suitable place and dry it well.
- Beat the dry tent, brush it and clean the inside thoroughly.
- Do not use petrol or other chemical solvents to remove any stains; use only water, mild soap and a soft brush.
- Clean and dry poles and pegs thoroughly before putting them away in their bags.
- Always keep the tent in a dry place.

Оставите коментар још...

Планинарска друштва у Србији

од на May.24, 2011 , u Планинарска друштва

Планинарски савез Србије

Оставите коментар још...

Планинар

од на May.24, 2011 , u Планинарење

Планинар је спортиста коме је један од главних циљева освајање врха неке планине.

 

Пирин, Бугарска.

Велики број планинара има различите мотиве, а углавном су то: изазов, уживање у нетакнутој природи и дружење. Планинарење често захтева добру кондицију, јер оно обухвата пењање, силажење, ношење ранца итд. Искуство је потребно за коришћење карте, компаса, висиномера, и друге опреме. Основна планинарска опрема подразумева ципеле, јакну, ранац. Списак опреме за озбиљније планинарске експедиције је дугачак. Он поред хране и воде подразумева пењачку опрему (појас, прусик, карабинери, цепин, дерезе, шлем, штапови…), опрему за преноћиште (шатор, врећа, подлога), осталу опрему (наочаре за сунце, ски наочаре, батеријска лампа, компас…) За време успона и силаска може доћи до непредвиђених околности. Планинари морају бити психички припремљени да и у најтежим околностима (магла, ветар, снег, киша, недостатак воде и хране, повреде, кварови опреме…) остану прибрани, помогну другима и безбедно приведу акцију крају.

Планинари

Планинари се могу свртавати према томе на какве планине и врхове иду, и у каквим временским условима то чине. Напомена: не постоји опште прихваћена терминологија. Овде ћемо покушати да дамо приближно значење термина (према употреби међу планинарима, при најави и опису акција).

Пешаци

Пешаци су они планинари који пре свега воле природу и дружење, а не желе да се излажу превеликом напору или опасностима. Они иду углавном на планине до 2000 метара.

Трекери

 

Матерхорн, Алпи.

Може се рећи да је трекинг (енглески: trekking) исто што и пешачење или ходање. Трекери се називају и Горани, а многи од њих су припадници „младих Горана“. Они пошумљавају оголеле висоравни или обележавају путање кретања по горама и планинама међународним ознакама црвене и беле боје.

Међутим, док пешачење подразумева одсуство великих физичких напора, трекинг може да се односи и на теже подухвате (пешачење од 40 километара кроз пустињу, 100 километара по Фрушкој гори, па чак и одлазак на неки врх висине 6000 метара и више) али се оно разликује од алпинизма по томе што не захтева коришћење пењачке опреме (осим, понекад, цепина, дереза, појаса, прусика и карабинера, на краћим деловима успона и силаска).

Планинари

Термин планинари у ширем смислу обухвата све који иду у планине. У ужем смислу, термин планинарење може обухватати акције које су по тежини, коришћењу техничке опреме и опасности, између трекинга и алпинизма.

Високогорци

Овај термин се најчешће користи за све планинаре који се упуштају у освајање врхова висине преко 2000 метара.

Пењачи

Пењачи су сви они који користе пењачку опрему, и пењу се на окомите стене. То могу бити врхови веће и мање висине, при чему је једино важно да је кретање тешко и опасно. Део пењача је почео да упражњава и разне акробарске вештине, тако да су данас у свету позната и удружења популарно названа „Јамакаши“, према истоименом филму.

Алпинисти

Термин има слично значење као и термин пењачи, с тим што се они који се пењу на вештачке стене или вишеспратнице у градовима називају пењачи, а они који се пењу на планине, алпинисти. Понекад се термин алпинисти користи за оне који ће се, намерно, пести тежом страном. Некада се алпинииситма називју „елитни планинари“.

За одмор и смештај планинара и алпиниста се често граде планинарски домови

Оставите коментар још...

Планинарска опрема

од на May.24, 2011 , u Опрема

Обућа

Две врсте планинарских ципела, кожне и пластичне.

Постоји много различитих врста планинарских ципела, а планинари бирају одговарајуће у зависности од успона. За лакше успоне у нижим планинама, који обухватају углавном пешачење, користе се мекше и удобније ципеле. Ако је потребно кретати се по камењу или кроз снег, тада се користе гломазније и тврђе ципеле.

Планинарске ципеле су дубоке, што треба да смањи могућност повреда скочног зглоба, као и других спољних утицаја (камење, снег) на ногу. Планинари често носе два пара чарапа (доње – танке, и горње – често вунене). Дуж ципеле (ђона) се често простире метална шина која треба да обезбеди равномерније преношење оптерећења. Ђон се најчешће израђује од вибрама или сличних материјала. Ђон треба да обезбеди топлотну изолацију, као и да смањи могућност да дође до клизања.

Планинари често носе резервне пертле. Најбољи начин за сушење ципела (да се што брже осуше, а да се не оштете) је да се у њих ставе згужване старе новине, а ципеле се окаче на конопац унутар шатора.

Одећа

Веш. Пошто је на великим висинама веома хладно, планинари најчешће носе дуги веш. Раније се највише користио памучни и вунени веш, док се данас користе вештачки материјали. Ови материјали се некад називају „активни“ материјали, а веш произведен од њих „активни веш“. Њихове главне предности су то што се многоструко брже суше, лакши су и тањи. Компаније у којима су ови материјали развијени су их законом заштитили, тако да их само они могу производити.

Чарапе. Чарапе се такође праве од вештачких материјала, али је то једини део одеће код кога се још увек велики део планинара одлучује за природне материјале. Планинари најчешће два пара чарапа: памучне (или од неког вештачког материјала) до ноге, а преко њих вунене.

Панталоне. Постоји неколико основних захтева које панталоне треба да исуњавају: да буду топле, лагане, удобне и да не пропуштају воду. Као и остатак планинарске опреме, и оне треба да пропуштају влагу на споља, али не и на унутра.

Камашне. Камашне покривају део ноге од ципела до колена. Оне служе томе да снег не упада у ципеле. Такође, на мањим висинама, ако се планинар креће кроз високу траву, оне могу да штите од мокре траве, упадања каменчића у ципелу, као и од крпеља.

Јакна. Најчешће се прави од два слоја: доњи слој, до тела, прави се од полара или сличног материјала, чија је основна улога да греје, док се горњи део прави од горетекса или сличног материјала, чија је основна улога да штити од кише, снега и ветра.

Одећа за горњи део тела. Планинари најчешће облаче више слојева одеће. До тела се облаче материјали који боље одводе влагу, а преко њих они који боље греју.

Рукавице. Најчешће се користе два пара рукавица: доњи – танки, и горњи. У колико планинар нема потребу да често манипулише малим предметима (карабинери и слично) а треба да буде изложен ниској температури, користе се горње рукавице са два прста, зато што се тако прсти боље греју.

Капа је јако битан део опреме. Најчешће је од полара, или вунена. Преко вунене капе, у случају кише и снега се често носи капуљача.

Разна опрема

Наочаре за сунце се користе и по облачном времену, јер и тада зрачење може бити веома велико.

Скијашке наочаре се користе у случају јаког снега и ветра. При јако ниским температурама могуће је користити и маску која прекрива лице.

Посуда за воду не треба да буде од пластике, јер се вода у њој брзо може заледити. Најчешће се користе посуде од алуминијума или термоси од различитих материјала.

Лампа. Некада планирано, а некада не, део успона или силаска може се одвијати ноћу. Тада је потребна лампа. Данас се најчешће користе чеоне лампе, јер тако руке остају слободне.

Ранац треба да одговара потребама. Постоје ранци запремине од 10 литара до 100 литара. За једнодневне излете, најчешће се користе ранци запремине од 20 до 40 литара, а за вишедневне од 65 до 100 литара, зависно од количине опреме и хране. Са спољашње стране ранца може постојати неколико џепова и трака, којима је могуће причврстити цепин, кацигу или подметач за спавање. Ранци се често праве од кордуре, јер кордура не пропушта кишу и снег.

Камп опрема

Врећа. Постоје летње и зимске вреће. У некима се може спавати и на температури од -20 степени, а и нижој. Добре вреће су лагане и заузимају мало простора.

Подлога за вређу служи као топлотна изолација.

Шатор може бити за једну или више особа. Уколико је шатор за више особа, он се често може поделити на два дела при ношењу у ранцу.

Примус је боца са гасом на којој се може скувати супа, чај, или отопити снег (на успонима који трају више дана, када се не може носити довољно воде са собом).

Пењачка опрема (техничка опрема)

Цепин.

Дерезе.

Карабинер.

Цепин. Цепин је део стандардне планинарске опреме. Цепин је намењен за израду степеница и ослонаца у тврдом снегу и леду, као ослонац при верању и спуштању на стрмим залеђеним падинама, за кочење приликом проклизавања, те израду бивака у тврдом снегу. Састоји се од кљуна, лопатице, дршке, омче и шиљка.

Дерезе. Дерезе се носе на ногама, у случају да се иде по леду. Постоје дерезе са гуртнама, полуаутоматске дерезе и аутоматске дерезе. Дерезе се користе за безбедно кретање и верање по тврдом и залеђеном снегу, стрмим травнатим падинама и у листопадним шумама. Имају 12 или 14 зубаца. Причвршћују се за обућу помоћу трака за везивање.

Штапови за планинарење пре спадају у опрему за ходање него у пењачку опрему. Служе да смање оптерећеност ногу (пре свега колена), поготово када планинари прелазе дугачке деонице или носе тежак ранац. Да би дуго трајао, врх се производи од карбида.

Карабинер. Карабинер Карабинер је метални прстен издуженог облика који се употребљава за спајање ужета са клином у стени, за везивање планинских ужади, омчи, лествица, привременог осигурања и средстава за спашавање. Није препоручљиво за спајање два верачка ужета. Карабинер се састоји од тела, преклапача и опруге, а могу имати и матицу. Издрже оптерећење од 1800кг и више. На сваком карабинеру исписано је колико оптерећење издрже..

Појас. Постоји појас за цело тело. Уместо њега, боље је користити одвојен појас за доњи, а одвојен за горњи део тела. За појас се качи карабинер, којим се пењач везује за прусик. Некада први пењач у низу носи и грудни и доњи појас (јер је он изложен највећој опасности у случају пада), а остали само доњи.

Шлем служи за заштиту од камења које може падати са висине.

Клинови. Клинови се укуцавају у стену, процеп у стени, лед или снег. Клинови при верању служе као вештачки ослонци у стени. Израђују се од кованог челика, легираног хрома, ванадијума, молибдена и специјалних алуминијумских легура. Дужина клинова је од 4-30цм. Клинови се деле на вертикалне, хоризонталне, дијагоналне, универзалне, клинове са алком, жлебасте клинове, специјалне, експанзионе, дрвене, снежне и ледене клинове. Делови клина су: глава, тело, врх и ушице..

Оставите коментар још...

Висинска болест

од на May.24, 2011 , u Планинарење

Висинска болест, болест висина, је скуп знакова и симптома који заједно описују разне поремећаје и њихове компликације које настају у организму у току боравка на великим висинама (најчешће изнад 2.500 метара изнад мора). Настаје чешће при брзом успону који не дозвољава телу да се прилагоди условима који владају на висини. У већини случајева ради се о благом поремећају, који се манифестује; главобољом, губитаком апетита мучнинином, отежаним дисањем, брзим замарањем и у већини случајева не захтева интервенцију лекара. Ретко напредује у мождани и плућни едем), који могу иззазвати тешке последице у организму, појаву коме и смрт (ако се болест правовремено не препозна). Најбољи начин спречавања висинске болести је правилан успон при чему се оставља довољно времена организму за аклиматизацију. Лечење висинске болести подразумева престанак даљег успона, брзи силазак на што нижу надморску висину, нарочито ако знаци и симптоми не пролазе или се погоршавају. Кисеоник и лекови служе као помоћ при силаску.

Оставите коментар још...

Аклиматизација на висину

од на May.24, 2011 , u Планинарење

Аклиматизација на висину, је биолошки и психолосоцијални процес прилагођавања боравку и животу на висини. То је спор и постепени, физиолошки одговор организма на промену барометарског притиска ваздуха на достигнутој висини, који омогућава организму да борави и преживи у условима недовољне количине кисеоника (хипоксија) у удахнутом ваздуху. Хипоксија, (хипобарична хипоксија), стање смањене количине кисеоника у ћелијама и ткивима, које има за последицу поремећај у функционисању органа, система и ћелија, у организму човека након успона приближно изнад 1.500 метара надморске висине. Хипоксија активира читав низ интегрисаних физиолошких промена након успона. Ове промене функција организма имају за циљ да повећају снабдевање ткива и ћелија кисеоником и најизраженије су у оним деловима тела који су директно повезани са испоруком кисеоника (а то су кардиоваскуларни и респираторни систем), али ове промене се вероватно јављају и у свим другим системима организма.

Временом, у току боравка на висини, низ промена у организму могу произвести стање физиолошке адаптације, познато под називом “аклиматизација” које дозвољава човеку да на висини, на којој је аклиматизован, постигне максималну ефикасност сопствених радних, умних и физичких могућности. Још важније, са медицинске тачке, је чињеница што код правилно аклиматизоване особе изостају, тежи облици нарушавања умних и физичких способности и појава висинске болести.

Условљен, првенствено, недовољном количином кисеоника у удахнутом ваздуху на висини (хипоксија), процес аклиматизације у организаму покреће следеће физиолошке механизме који обезбеђују успешну адаптацију и нормално функционисање ћелија и ткива на висини; [6]

  • Дубина дисање расте, што обезбеђује бољу вентилацију плућа.
  • Притисак у артеријама плућа се повећава, што има за последицу већи прилив крви у делове плућа који обично нису у функцији за време дисања на нивоу мора.
  • Организам производи више црвених крвних зрнаца (еритроцита) што доприноси већем преносу кисеоника до ткива и ћелија,
  • Организам производи веће количине ензима који олакшавају ослобађање кисеоника од хемоглобина у ткивима.

Време трајања аклиматизације и њен успех је у функцији интеракције, између заједничких физиолошких карактеристике појединих људи и величине хипоксичног стреса који је одређен достигнутом висином и брзином успона, зато што је на одређеној висини, пуна аклиматизација нижа и даје само делимичну аклиматизацију у току успона од нижих ка вишим висинама.

Код већине особа на веома великим надморским висинама, 70-80% респираторних функција у аклиматизацији настаје након недељу до десет дана. А 80-90% од укупног достигнутог физиолошког нивоа аклиматизације постиже се у периоду од три недеље до месец дана. Максимално аклиматизације може да траје месецима и годинама. Неки људи са брже аклиматизују од других, али се зато одређен број људи не аклиматизују уопште. Такве особе нису погодне за ваздухопловство, војску, бављење алпинизмом итд., јер умањена способност аклиматизације њиховог организма, утиче на њихове умне и радне споосности. Такве особе најчешће оболевају од висинске болести, и треба их сматрати за физички профил са ограничим способностима за боравак на великим висинама. Нажалост, не постоји поуздан начин да се идентификују ови појединци, осим по њиховом искуству током претходних излагања висини (анамнеза), или након опсежно спроведеног хипоксичног теста у симулираним условима у хипобаричној комори.

Хипоксија не изазива само поремећај дисања и менталну депресију, него јако умањује и радну способност мишића. То се не односи само на скелетне мишиће већ и на срчани мишић, због чега је максимални ниво минутног волумена срца снижен.

Оставите коментар још...

Планинарење

од на May.24, 2011 , u Планинарење

Планинарење је спорт у ком је један од главних циљева освајање врха неке планине.

Дурмитор, Црна Гора.

Велики број планинара има различите мотиве, а углавном су то: изазов, уживање у нетакнутој природи и дружење. Планинарење често захтева добру кондицију, јер оно обухвата пењање, силажење, ношење ранца итд. Искуство је потребно за коришћење карте, компаса, висиномера, и друге опреме. Основна планинарска опрема подразумева ципеле, јакну, ранац. Списак опреме за озбиљније планинарске експедиције је дугачак. Он поред хране и воде подразумева пењачку опрему (појас, прусик, карабинери, цепин, дерезе, шлем, штапови…), опрему за преноћиште (шатор, врећа, подлога), осталу опрему (наочаре за сунце, ски наочаре, батеријска лампа, компас…) За време успона и силаска може доћи до непредвиђених околности. Планинари морају бити психички припремљени да и у најтежим околностима (магла, ветар, снег, киша, недостатак воде и хране, повреде, кварови опреме…) остану прибрани, помогну другима и безбедно приведу акцију крају.

Циљ вискогорства је освајање врхова високих планина. Најчешће се под тим подразумевају врхови преко 2000 метара надморске висине. При пењању на високе планине долази до промена у организму, пре свега због тога што ваздушни притисак опада са повећањем надморске висине.

Аконкагва, Аргентина.

Висина (у метрима) Атмосферски притисак (у милибарима)
0 1013
1000 899
2000 795
3000 701
4000 616
5000 540
6000 472

Извор: Међународна авио организација (International Civil Aviation Organization)

Као последица мањег притиска, крв је мање засићена кисеоником него на мањим висинама. Организам се може донекле прилагодити овим условима. Срце куца брже, повећава се крвни притисак. Међутим, на већим висинама, организам се теже прилагођава. Тако настаје висинска болест. Симптоми висинске болести су: главобоља, несаница, губитак апетита, мучнина, повраћање, губитак мокрења итд. Начини борбе против висинске болести су: бити у што бољој кондицији, пити пуно течности, јести добро, добро се аклиматизовати. Аклиматизација је постепено привикавање организма на велику висину. Планинари најчешће покушавају да се аклиматизују по методу „горе – доле“ који подразумева такозване аклиматизационе успоне: пењање на веће висине у току дана, а затим спуштање и ноћење на мањој висини. Тек после једног или више аклиматизационих успона, дефинитивно се наставља даље ка врху.

Врхови преко 8000 метара

Врх Гашербрум 2, Хималаји.

Постоји 14 планинских врхова виших од 8000 метара. Многи планинари покушавају да освоје „Седам врхова“, односно све врхове за које важи да су највиши врх континента на ком се налазе. Ретки су они који покушавају да освоје свих 14 врхова виших од 8000 метара. Сви ови врхови се налазе на Хималајима и то у четири земље: Непалу, Пакистану, Кини и Индији. Тежина се овде не огледа само у томе што су стене са јужне стране веома стрме, а клима са северне стране сурова, већ и у чињеници да је ваздух веома разређен. Због тога велики број пењача користи боце са кисеоником, који, опет, представљају додатни терет за ношење.

iz Wikipedije

Оставите коментар још...

Šator

од на May.24, 2011 , u Опрема, Шатори

Jedan od osnovnih delova opreme kako planinara, tako i svih drugih koji se bave tzv. “outdoor” aktivnostima je svakako šator.  Osim u izuzetnim slučajevima, ne bi se moglo ni zamisliti normalno bivakovanje u divljini bez odgovarajućeg šatora. Na tržištu postoji ogroman broj različitih tipova šatora. Oni se razlikuju po mnogo čemu. Od veličine, težine, načina postavljanja, pa do vrste i boje materijala od koga su napravljeni. Prema ovim karakteristikama različiti tipovi šatora se, naravno, različito i koriste. Nas ovde, pre svega zanimaju mali planinarski šatori, koji se mogu nositi prikačeni na rančeve prilikom dugotrajnih planinarskih i drugih tura.

Na slici je jedan od šatora iz kategorije ekspedicijskih

  • VauDe,
  • dvoslojni,
  • dva ulaza,
  • aluminijumske šipke,
  • za 2 do 3 osobe,
  • težina 3,2 kg
  • veličina 215 x 165cm

Dobri planinarski šatori moraju da zadovolje mnoge kriterijume. Predstavićemo bar najvažnije od njih:

Težina.  Logično je da planinarski šatori moraju biti što lakši. Ovakvi šatori se stavljaju na rančeve i nose ne retko u celodnevnim pešačkim i penjačkim turama. Nekada ture traju po više dana. Zato je jedna od najvažnijih karakteristika dobrih šatora mala težina. Da bi bili što konkretniji moramo naglasiti da planinarski šator ne bi trebalo da prelazi težinu od 3 – 3,5 kg max. Najbolji su inače oni koji su i lakši od 3 kg. Težina zavisi od mnogo faktora. Pre svega, značajno je za koliko osoba je šator predviđen, a osim toga bitno je i da li je tip šatora dvoslojan ili jednoslojan. Ali o tome kasnije.

Veličina šatora. Možemo reći da se planinarski šatori prave skoro isključivo za dve do tri osobe. Veći šatori od toga su mnogo kabastiji i teži, pa samim ti i ne mogu spadati u planinarske. Ipak, postoje i pojedine konstrukcije šatora, koji svojom težinom i veličinom zadovoljavaju kriterijume planinarskih, a projektovani su za četiri osobe.

Slojevitost šatora. Postoje dva tipa šatora. To su jednoslojni (single wall tent) i dvoslojni (double wall tent). Uglavnom se preporučuju dvoslojni šatori. Ovakvi šatori imaju jedan unutrašnji i jedan spoljašnji zid, a između njih je sloj vazduha. Ovo je veoma bitno s obzirom da je vazduh dobar izolator i onemogućava kondenzaciju vodene pare. Naime, obično u jutarnjim časovima ili uvek kada je napolju hladno, a u šatoru toplije dolazi do kondenzacije, pa je unutrašnji zid potpuno mokar. Kod dvoslojnih šatora se ovo ne događa, pa je to već dovoljna prednost u odnosu na jednoslojne. Naravno, kada se tome doda da kiša i vlaga teže probijaju dva sloja od jednog i da je uopšte uzevši toplije u ovakvom šatoru, vidimo da je prednost “double wall tent” ne tako mala. Međutim, mana je u tome što su dva sloja sigurno teža od jednog. Ipak, u novije vreme proizvode se šatori sa jednim slojem, ali jako dobrog materijala. Najčešće su to materijali tipa Gore-tex koji su odlični. Ipak ovakvi šatori su dosta skupi.

Podizanje šatora. Veoma je bitno da se šator brzo i lako podiže i rastura. Ovo nije zbog nekog takmičenja u brzom podizanju šatora, već iz čisto praktičnog razloga. Osim toga, ponekad je potrebno podići šator po mraku ili jakom vetru. U ovakvim slučajevima lako podizanje šatora je vrlo bitan faktor.

Noseće šipke šatora. Šatori obično imaju dve do tri noseće šipke. One mogu biti od različitih materijala. Bitno je da šipke budu što jače i što lakše. Plastične šipke su lagane, ali lako pucaju. To može biti problem, naročito pri jakim olujnim vetrovima. Najbolje su aluminijumske šipke. One su lagane, ali daleko jače od plastičnih. Postoje i drugi materijali (različite vrste legura) koji su i bolji od aluminijuma, ali su dosta skupi. Takođe, kada se kupuju šatori sa aluminjumskim šipkama, najčešće se dobija i jedan deo za popravku, tj. nastavljanje šipke koji omogućava brzu popravku oštećene šipke na licu mesta.

Ulaz u šator. Najbolji šatori imaju dva ulaza. Oba su natkrovljena sa gornjim slojem šatora, tj. šator ima dva produžena dela. Ovo omogućava da se jedan otvor koristi kao ulaz u šator, a drugi za ostavljenje stvari. Pošto su oba natkrovljena nema opasnosti da stvari pokisnu.

Materijal. Postoji veliki broj različitih materijala koji se koriste za šatore. Sve u svemu, to su pojedine vrste sintetičkinh materijala – polyester, polyamid… Najbolji, ali i najskuplji šatori se prave od Gore-tex materijala. Ovaj materijal je vodonepropustan, štiti od vetra i dovoljava da vodena para iz šatora isparava (waterproof, windproof and breathable). Time se dodatno sprečava stvaranje kondenzacije u šatoru.

Marka. Veliki broj firmi se bavi projektovanjem i proizvodnjom šatora. Ne bih ovde izdvajao neke od njih po kvalitetu, ali postoje: Salewa, VauDe, Mammut, Ferrino…

Cena. Za naše prilike ovo je jedna od najvažnijih karakteristika šatora. Cene su toliko raznolike da je veoma teško dati bilo kakav raspon. Cena zavisi koliko od gore pomenutih karakteristika, toliko i od mesta gde se šator kupuje. Uglavnom se krecu od 100 DM pa naviše. Cena dobrog planinarskog šatora je oko 300DM (u prodavnci »Montex« u Budimpešti). Otprilike tako se kreću cene i u drugi prodavnicama u inostranstvu. Možda se negde može naleteti i kupiti dobar šator i za manje para. 

Osim ovih karakteristika postoji čitav niz drugih praktičnih sitnica koje čine boravak u njima prijatnijim. Inače, nabavka šatora u našoj zemlji je više u domenu sreće nego znanja i iskustva.

Z. Karić

sa http://www.pdpobeda.rs/

Оставите коментар још...

Претрага